Translate

petak, 19. studenoga 2021.

Dejan Aleksić


ČUVAJ MI SE (ZAO JE SVET)             2022.god

Iza ugla vrebaju aveti,
Svako i osmehom ti preti.
Leptiru jedini kradu let.
Čuvaj mi se – zao je svet!

Čuvaj mi se zlato; čuvaj ljudi zlih,
Biću tvoj anđeo, biću tvoj stih.
Ne dozvoli da suze pomute tvoj dragi lik,
Zaboravi nepravdu; jecaj,bol, krik...

Ti znaš koliko te volim, čuvaj mi se,
Nad ikonom noćima bdim,čuvaj mi se.
Korov svuda, zgazili su i poslednji cvet,
Čuvaj mi se – zao je svet!



ONA VIŠE NE VERUJE U LJUBAV                2021.god

Sklupčana u dnu stepeništa proživljava bol koji joj je nanet –
Vašim prljavim, bestidnim i često krvavim rukama.
Večitom tugom raspeta je, u bednim mukama,
A iz njenih tužnih očiju, grimizni sad lije kijamet!

Polunaga, u divljački pocepanoj i kaljavoj odori,
Bačena u okove vaših misli okrutnih; beskrajno bednih.
Bludnjom, nasiljem, mržnjom gnusnom prenatrpanih,
A njeno srce drhti plamenom divljim, sva gori, gori!

Ona više ne veruje u to što vi zovete ljubav,
Njen svet, odavno, sivilom je obojen sav!
Hladna je, isuviše hladna u svetu ponornom,
Gde prognaste je Vi, bolešću i željom nekrofiličnom!

Ona više ne veruje u to što vi zovete ljubav,
Haotični strah kuša samo, i bol – svet je gubav!
Moderni varvari, prostaci, manijaci, zveri obične –
Vi, Vi ste je prognali u srce idile melanholične!

Hodate bez duše i razuma, moral ste i sve vrednosti
izgubili,
Sve ono što o ženi, iskonsko i plemenito, vi ste ubili!
Sklupčana u dnu stepeništa proživljava bol koji joj je
nanet,
A iz njenih tužnih očiju, grimizni sad lije kijamet!

U tamnici njene duše agonične senke plešu satima,
Izmučenu dojku, laticama blago skriva crna ruža.
Modre joj usne drhte, cvokoće zubima,
Jezivu smrt hladnoća joj mučno pruža.

Nema komentara: