Translate

nedjelja, 14. studenoga 2021.

Milijana Jovanović


 
O Ž I Lj A K


Sreća je tekla njenim venama
radost je podizala do nebeskih visina,
kad je u rano jutro, zorom,
iznedrila dugo čekanog sina.

Prve korake mu posipala cvećem,
čelo rosila mekim poljupcima,
pod jastukom skrivala strahove svoje
borila se sa avetima i duhovima.

Njegovu mladost Bogu poveravala,
bio joj je zvezda i jutra sjaj,
a ona njegova nevidljiva stena
sunce, kiša i mesečine odsjaj.

A sada, nabrekle ruke klonule u krilu,
ispražnjen pogled odbego joj daleko,
njegov stid sa srca i uvelog obraza
krije i priziva srećno jutro neko.

I ožiljak na duši i obrazu njenom
postaje sve dublji ko ponor bez dna,
nemo je molila posrnulog sina,
krila njegov jad na obrazu svom
i praštala, praštala, praštala.

Nema komentara: