Lana Anastasijević

 

NIJE NA PRODAJU                2021.god

Novac je surov list papira
Papir koji seče jače od noža koji mesari koriste
Rana na tom mestu teško zarasta
Novac je oružje za smrt i sahranu duše

Nudeći joj novac za ono 

što nije mogao dobiti drugim putem
Svetlanu je vratio u prošlost
Kroz vremeplov sećanja na bol

Na jesenju noć
Naizgled mirnu i tihu
Uz prhtanje sova
Dok je parkom šetala 

udišući vazduh koji nije imao lep miris
Osećaj kao na deponiji smeća
Lepljive usne
Smrad alkohola koji je gušio grančice borova
Ubijao fotosintezu svakog cveta na travi

Zvuk povlačenja obarača
Zvuk cepanja tek kupljene haljine zelene boje
Otrgnuti cvetovi sa nje sagoreli 

na upaljenoj zemlji samo njegovog zadovoljstva

Jauci koji su parali nebo 

i kidali Mesec koji nije mogao da učini
Ubijanje mladosti na blatnjavoj travi
Lišće koje se lepi na telo modro od udaraca
Nepodnošljivo pulsiranje u iščekivanju kraja
Hrabro podnošenje bespomoćnosti zatvorenih očiju
Skrivanje suza koje se vraćaju kroz beonjače 

pravo do duše u želji da ostane netaknuta

Raskomadani delovi tela 

polušavaju da se sastave
Noge odvojene od tela
Duša odvojena od tela
Nikada ne sastavljena

Bol ponovo vraća na bol
Kroz ponudu nepristojnu i besramnu
Vrisak u noći
Nož u ruci koji ubada mebl na kauču
Tepih isečen na sitne komade
Jastuk iz kojih perje leti
I vrisak iz usta bolne žene 

umesto pucnja iz pištolja prislonjenog na čelo

“Ja nisam na prodaju,
Ja nisam devojčica
Ja sam odrasla žena upokojena odavno 

koja kao zombi hoda po tlu 

na kojoj joj nije mesto...

Zver spremna na sve...
Iz duše vatra izlazi
I sprži će svaki dolar koji u ruci držiš
Zajedno sa tobom”....