Kad je majka rodila
Čeličim je povojom zavila
Vučjem je mlekom zadojila
Svakog jutra
Prvim sunčevim zrakom okupala
Pesmu ranobudnicu pevala
Pevajući naricala
Čuvaj mi Bože ćeru moju, moju Vilu
Od nasilnika, svih vrsta zlobnika,
Nek njezine reči
Budu jače od svakog mača
Nek se njime brani
Nek joj Svevišnji savet daje
Da se nikad ne predaje
Pobednik ona mora biti
U ratu sa aždajama
Ma ko bio
Koji bi joj nauditi hteo
Ja te molim Bože
Daj joj snagu, silu joj daj
Pomozi uvek mojoj ćeri, mojoj Vili
Dok sam živa
Ja ću joj taj štit biti
Sve dok mene na ovom svetu bude
Kao vatra živa
Koja u meni snagom majčinske ljubavi
Kipti, štitit,
Spašavat ću je
Ako nekom nožem ljubav od
Nje kupiti bude hteo
Golim ću ga rukama iščupati
Na dnu reke baciti nož mržnje
Da tamo večito gorku ljubav sanja
I onda, kad vatrenim žezlom,
Razdevičiti je bude hteo
Kao ždrebica kršna, smela
Svaku ću prečicu preskočiti
I žezlom ću ga njegovim
Rasporiti
I onda kad bi lažnom ljubavlju,
Sa prstenom u ruci,
Klečući pred njom
Slatkim joj rečima
Brak ponuditi hteo,
Kao proročnica koja zlo sluti
Za tren oka ću tamo biti
Otrovan ću okov odbaciti
Nek se njime veže
Kao lavica ću svoje čedo odbraniti
Spasiti je nasilnika
Koji dane u kafanama prolazi
Dok sunce dubokim snom spava
On dolazi kući sa batinom u ruci
U gnezdu mržnje ulazi
I počne zlo sejati
I tada ću je u perje krila mojih
Od njega sakriti
I odneti nekud daleko, daleko
Gde njega više biti neće.
MOST SPASA 2021.god
Život je poput sante leda,
merdeven od dasaka
ciruske žice
na kojima igramo uloge koje
nam On daje,
a mi smo njegova marioneta
ljulja nas tamo i amo,
drži konce kao po nekom scenariju
prema kome igramo ulogu
u priči
nazvanoj Prolaz.
Ali ako to ne želimo,
koristimo ga
kako bismo pobegli
od dana ispunjenih jadom i tugom
da bismo prešli
na drugoj strani obale
gde krvave ruže cvetaju
dojene našim plačem.
On
i most može biti
pod kojim kao slani talasi
uzdasi cure
onima koji su ih pili
zbog žeđi za ljubav.
I duga može on biti,
prolaz ispod kojeg padaju
kapi rose
stvorenih
od sunčevih zraka
na sumraku života.
Svako od nas
gradi svoj prolaz
skrovište, tunel
u kome ulazimo
kao u čistilištu
da izađemo sa svetle strane puta,
Prolaz koriste i oni
čija su se gnezda srušila
pod naletom predatora.
Moramo ih koristiti
jer oni vode
od smrti do kapi života,
a čim prođemo
sa druge strane
ne smemo ni pogledati
unazad
kao da je tu ostao zmaj
koji prema nama plamen baca,
želeći da nas proguta.
Nema komentara:
Objavi komentar