Neđo Ćićo Stojanović

DROLJA       -2017.god

Koračaš pločnikom ispijena

još jedan plesnjivi dan se budi

podbule oči, mršavo lice, klonule grudi,

na tebi je noćas mladosti moja,

noćas je na tebi spavala gomila ljudi.

U nekoj sobi izvan sveta,

vlaga i fenjer što tužno žmira

i dok sneg napolju tiho pada

i klavir negde tuđinski svira,

gomila pijanih, bezvrednih ljudi,

ne da ti mira.

Koračaš klonula i ispijena

po praskozorju novog dana

ko putnik po nekom stranom polju,

proklinješ život, noći, i ljude,

proklinješ sebe, proklinješ drolju,

i iz očiju teku suze.

Devojčice s crvenom mašnom

i s bledim očima,

malena s usnama rumenog predvečerja,

moja mladosti,

sestro,

ljubavi,

nemoj nikada plakati.

Znam da nisi htela postati drolja,

znam da nisi htela

pijane i gladne muškarce što te prate,

jer nekad si dugo stajala kraj mene

i kroz prozorske rešetke doma

gledala u bele bagreme što cvate.

Ti nisi drolja!

Ti si devojčica s izgubljenim osmehom

i s tužnim očima,

ti si beli nevini cvet

što vene sred proleća,

ti si isti siromah kao i ja,

ista sudbina, i ista nesreća.

KO SI TI     - 2014. god

Ko si ti devojčice
što po Mesecu prosipaš
zvezdane snove čežnje ?

Ko si ti devojko
što po Suncu zlatnom
sjaj anđeoski u svojim očima kriješ ?

Ko si ti ŽENO
što dahom ljubavi
u srcu mome ispisa ime svoje.



OPSTANAK    - 2012. god

Da bi bio veliki,
da bi u potpunosti ostvario sebe,
moraš izaći iz ličnog.
To je granica različitih dimenzija,
dvaju svetova.
Opstanak u ličnom,
označava skromnost.
To nije ništa ružno,
to je nečija granica mogućnosti.
Većina jedinki
ceo život proživi u ličnom.
Mnogi ne dosegnu ni taj nivo,
no kao nekakva neljudska bića
istrunu u blatu svojih gadosti.
Dosegnuti iznad ličnog,
znači dosegnuti zvezde
i samim tim obasjati put
onima što ne vide
i onima koji žele ići
putem tvojim.