misliš
dok udaraš me
jači si
i bol koju zadaješ
zaboli moju dušu
iako
modro je tijelo
slabiću
smiješ li pogledati me u oči
bojiš li se tuge u njima
nije li strašna istina
dok ogledaš se u njima
zločinac si
nad mojom sudbinom
otimaš prava dostojanstva
truješ mi ljubav
otrovom udaraca
a samo sam htjela biti sretna
sad ne mogu niti slobodna
jer zatočena sam
u rešetkama
tvojih teških ruku
Nema komentara:
Objavi komentar