ona ne govori
gleda kao sfinga
drobeći mi mozak
oteraravši me
na vrh piramide
da se ne kurčim
kako sve znam i
najbolji sam.
ona rešava
kineske ukrštene reči
levom rukom bez napora
dok joj desnu manikiraju
ližući joj nokte
šmirglastim jezikom.
ona prolazi
kroz zidove
ignorišući vrata,
prolazi kroz mene
uzimajući
moj dnk lanac
sebi za ogrlicu
oko noge.
kada ode
ja znam da sam
ponovo prazan
suv kao barut
udarajući kamenom o kamen
očekujući iskru beznadežno
a toliko ih je bilo
u tvojim očima
da sam bio slep,
a možda sam trebao
da pustim
i drugu ruku sa grane,
moj Darvine.
Nema komentara:
Objavi komentar