Translate

srijeda, 12. prosinca 2012.

Zoran Petković

KIŠNI ČOVEK

Znam da se
Ruši moja kuća.
Znam da čekaš
Kraj prozora.
Svako jutro
Dolazi jesen
I ulazi u
Džepove sobe.
Znam da se
Ruši moja kuća.

Čekaš
Svog mračnog čoveka
Mirisom kafe i čaja
Čekaš svog
Mračnog gospodara.

Između nas je
Kiša i stene,
Nebo i more.
Svako jutro
Pokidane misli.

A moja se duša
Umiva kišom
I neznam kada
Ću se sliti
Na naš prozor.
U sobu čaja i kafe.

A ja ću doći
Mirisom
Votke i konjaka,
Mirisom duvana
I trave Istoka
I sliti na tvoje ruke.

Nema komentara: