Pogrešno misle svi oni o meni
kao o običnoj
ženi,
što jutrom budi ukućane svoje i
nastavlja dnevni red bez početka
i kraja.
Varaju se ako misle
kako samo danju smišljam recepte!
Ono što ne vide
u maglovitim jutrima,
jesu buđenja s osmijehom i
duša zadovoljna!
Smućkam u glavi
razne umake od malo sjete,
velikih uspomena i
ovog ludog vremena.
Prošetam se po
raznim životima kroz knjige,
zavolim i teške misli
jer su nečije.
Zatreperi mi duša
od moje tišine i
pronađem u dnu očiju nekih,
prave prijatelje.
Pa uz kaficu dugu
riješimo slučajeve za psihologa.
I tako sasvim “običan” dan ode.
Onda dođu noći koje mi
nisu duge.
Kad volim da gledam
nestvarne sjene,
Sve u mom životu sasvim
obične žene!
Nema komentara:
Objavi komentar