Kao da
tmurni ovaj dan
Posivi i moj
san
Da dobro
uvek ispliva
Iznad svih
tih sivila.
Kao da u
sudnicama naše duše
Urlici besa
uporno ruše
Pobedom
kolju, dječiji smeh
Razaraju
dobro, raspršuju greh...
Ipak
odustati majka ne sme
Voljom
čeličnom govori:
Neću!
Dok zrnje,
on, pod noge im baca
Za nju, zbog
nje, sadi sreću!
Ti majko,
čija ljubav pobedu
Tkaš suzama
u radosti boje,
Ti majko
koja trnje rukamagolim
Kupiš i
krpiš stope svoje.
Ženo!
Čovečice, Božanska nimfo,
Seti se da
stvaralac si života,
Da to su
duge i ti u njihovoj boji,
Dok on
sivilom guši ti dah,
Ti decu uči,
ti njih podsjeti,
Dovoljno je
Kad sebe
voliš! Kad majka te voli!
A ljubav,
ženo mila -
razara
ništavilo
Ali ne menja
one koji
ljubav u
sebi ne zasadiše.
Nema komentara:
Objavi komentar