Ivanka Mamić

KANAL SPASA

Otvorila je vrata kuće i bacila se majci oko vrata

Tuče me - rekla je

Šuti - rekla je majka.

Sva sam u modricama.

Pokrij se da ćaća ne vidi.

Pokrij se i šuti.

Kuda ćeš?

Duraj!

I ja sam durala.

Morala sam.

Misliš da je meni bilo lako.

Misliš da mene tvoj ćaća nije tuko.

Što možeš? Imaš sinko sestre iza sebe.

Neće se udat.

Brat ti se neće nikad oženit.

Ako se pročuje.

Koja će za njega poć.

Selo je to.

Teško ćeš tu ostat.

Svi će pričat.

Upirat prstom.

Šprdat će se.

Niko se neće družiti sa nama više.

Niko neće dolaziti na kavu.

Okrećaće glavu od nas.

Neću moći od srama izać iz kuće.

Ćaća će ubit i mene i tebe.

Što te nisam svitovala.

Jadna ti sam ja.

Bolesna.

Ovakva.

Šta će mi ostala dica.

I vratila se Milka kući, Ivi.

Prošlo je par dana..

Evo je opet kod majke.

Izbio mi zube.

Svezao za radijator.

Iščašio mi ruku.

Šuti.

Ne govori.

Ne govori nikome.

Muško je.

Popije.

Ne zna što radi.

Što mu prigovaraš kad dođe.

Što ne zavezeš gubicu.

Šuti.

Žensko si.

Rekla sam ti.

Rekla sam ti.

Ubit će me mama.

Neće.

Svi su ti oni isti.

Popiju.

Ne znaju što rade.

Proći će ga.

Dok ostari malo.

Biće drugačiji.

Primirit će se on.

Vidićeš.

Ajde.

Ne sikiraj se.

Obriši oči.

Da ne vide.

Opet je Milka otišla kući, Ivi.

Došla je nakon par miseci..

Kurva se-rekla je.

Kocka.

Sve pare ostavi u gostionici.

Meni ne da ništa.

Nemam ni za kartu.

Došla sam pješice.

Evo ti sto maraka.

I trpi.

Nek se kurva, svi se oni ispucaju dok su mladi.

Takvi su.

Krv im vrije.

Briga te.

Nek ide.

Doći će.

Šuti, dite moje.

Selo će svašta pričat.

Kad si jalova nesrićo moja.

Ne moreš rodit.

.

Volio bi dite.

Zato oda.

Šuti.

Selo je selo.

Jadna sam ti ja.

Šta ću sa tobom

i sa sobom.

Tila je Milka zagrlit majku.

Nije.

Raširila je ruke.

Ostale su u zraku.

Majka je samo govorila.

Sramota je.

Sramota je.

Izdrži.

Pognula je glavu.

I otišla.

Otišla Milka opet nazat, sa suzama u očima.

Modricama po tilu.

Bez zubi.

Bez putokaza za dalje.

Bez volje za životom.

Otišla Milka i nije je bilo.

Nije došla kući.

Ostavila je vestu pored kanala.

I papuče.

Pored kanala, spasa.

Raširila ruke.

I zagrlila sama sebe.

Skočila.

Cilo selo je došlo na sahranu.

Svi su plakali, kukali.

Majku su nosili.

Nije mogla hodati od boli.

Slomila se.

Što te nisam čula.

Što sam te ubila.

Što sam jadna za tobom.

Što ću sad bez tebe.

Jaukala je majka.

Grlila zemlju koju su stavili na Milku.

Grlila zemlju.

Umjesto Milke.

Grlila mokru zemlju.

Natopljenu suzama.

Selo pričalo par dana.

Ćaća pognute glave pio u birtiji.

Majka se razbolila.

Srce nije izdržalo

za par miseci umrla i ona.

Ivo.

On se oženio odmah.

Jer muško je.

Ne more sam živiti.

Ne zna kuvati i spremati.

A i kako će.

Sam.

Mora imati nekog

na kome će liječiti svoje komplekse.

Kako selo nebi pričalo.

(Posvećeno mojoj dragoj pok.prijateljici)