Slobodan Đurović

KRHOTINE U OZRAČJU za N. B.

Na krhotinama gline

u glazuri trag biblijske košute

u snegu ko baklja svetlosti,

u mraku - od zakletve

večno da me juri do poricanja ljubve,

u begu jedan je korak, u raskoraku

A kad netragom je ubegla brkah je,

s ležeć policajcem što sebe živućim smatra

a potom prašina se slegla i leteh,

s novim zamajcem nagosti,

kao pepelu vatra  

k'o čela u napuštenu košpu bez saća,

peluda i mleča,

krvav, i bez natruha mesa

da srce mi zatrovano

moštu približi božjem,

dok krečan k'o Lazar ustajem iz lesa