A GRAD SPAVA
Gledam kroz
prozor grad spava ,
a meni sna
niotkuda .
Kroz suze
gledam usnulu djecu ,
brižno ih
pokrivam .
Izlazim iz
sobe,
ne smijem
vrisnuti.
Pogled mi se
otima prema njemu ,
a on mili
Bože spava .
Moram otići,
sve ostaviti .
...Bože za
šta da te molim !
Samo je
rekao da ja sam kriva .
Daleko je
Sudnji dan
kad sahat
otkucava
minutu po
minutu
a moja bol
se ne smanjuje .
Nema komentara:
Objavi komentar