UGAŠEN ŽIVOT
Već odavno
prigušeni
bolni jauci
žene su prestali.
Ne čuju se
više, izgubila je snagu
za plakanje,
snagu za život
udarci su je
pobijedili.
Djeca u
svojim sobama plaču,
dozivajući
majku shvaćaju da
je
posustala.
Udarac je
ponosan,
stoji iznad
nje i bezobraznim osmijehom
gleda
situaciju.
Kćerkice
dolaze buditi majku,
on ih psuje
i gura
jedna je
dobila i šamar.
Curica zove
baku.
Što je dušo,
tata je opet
imao loš dan na poslu?
Ne bako,
danas nema za cigarete
i pivo.
Opet je
udario mamu?
Da bako,
opet,
ali ovaj put
je mama izgubila.
DAN KAD SAM SILOVANA
Samo me je
par centimetara djelilo do
Teške
porculanske vaze kada si bio na meni
Kad si
počinio zločin
U mozak i
srce mi urezao bol
Zbog koje ću
zauvijek lose sanjati
To će biti
dan kada sam trebala biti sretna
Zadnji dan
moje sreće pamtiti ga nitko
zasigurno
neće jer od boli ove nema veće
Nisam te
poznavala
Niti znakove
ti davala
Sto se tad u
tvojoj glavi zbilo
To je samo
neki drugi nivo (ludila)
Ritual mi je
postalo plakanje svaki dan
na sat kad
si ubio sve u meni uništio me
Sve mi se
vraća i zaborava nema samo ti si na
Žalost u
mojoj glavi tema
Imaš i ti
djecu razmisli malo
Koliko ti je
i do njih stalo
Takva oca ne
trebaju
Radije ćemo
reci da ga niti nemaju
Evo to se
vrijeme opet bliži
Suza preko
suze pada
Misao
osjećajima vlada
Samo nada
ostaje da će ipak biti nešto
Od Hrvatskog
sudstva da pustiti neće gada
Ne želim da
još netko strada.
Nema komentara:
Objavi komentar