Ivan Grahovec

LJUBOMORA                       2021.god

Trpi žena radi djece, žrtvuje se,
od muža pomoći nema, plaši ga se.
Ljubomoran, nedužna, a njemu kriva,
svakodnevno od njega batine dobiva.

Stalno strepi, od muke tiho jeca,
otišla bi ona, a što će bez nje djeca!
Stalno je muči ta strašna dilema,
ali niotkuda pomoći za nju nema.

Trpi boli svakog dana, trpi muke,
popustili joj živci, tresu joj se ruke.
Kada djecu hrani, u školu sprema,
sva je sretna toga časa kad ga nema.

Pobjeći će jednom od zlotvora,
smoći će snage, jednom mora.
Otići će hrabro, pobjeći bilo kuda,
da se riješi zauvijek nasilnika luda.

AKROSTIH                      2020.god
 
Stop, zaustavi svoju ruku na vrijeme,
To što si nasilan nije dobro za žene.
Opravdaj svoje muško ime budi dobar,
Pravda nije da tučeš ženu, ona ti je dar.
Nasilju se odupri, budi smiren i blag,
A ti to možeš jer nisi ti zao, nisi ti vrag.
Sjeti se bio si mali, odgojila te žena-mati,
I daj se opameti i već jednom shvati,
Ljubav ti može samo sretna žena dati.
Jer sve drugo je zlo, nemoj da ga prihvaćaš,
Uzdaj se u dobrotu žene, mislim da shvaćaš.
Nad tobom ima netko, koji nije od juče,
A znaš da te voli i nikada nikoga ne tuče.
Da, imaj snage, obuzdaj svoju snagu, bijes,
Ženi pruži ljubav i ne pripremaj joj lijes.
Evo toliko od mene, to ti imam za reći,
Nemoj tuči ženu, radije je voli i usreći.
A ti to možeš jer nisi ti zao, nisi ti vrag,
Molim, ne tuči ženu ne ostavljaj na njoj trag,
A znaš da te ona uvijek voli i da si joj drag.

 

ISPRED STARE ŠKOLE        2019.god

Jedne davne jeseni, pred zimu,

u gustoj magli ispred stare škole,

kad sam bila još mala školarka

i igrala se  s ostalim djevojčicama

gazeći po blatu na putu.

Ništa neobično kao i svakoga dana,

da se nakon ulaska u učionicu

nije dogodilo što se nije smjelo.

Naime, jedna je učenica izgubila u blatu

gdje smo bili ispred škole,

„celofan“ koji je donijela u torbi,

a koji je trebao poslužiti

za izradu novogodišnjih ukrasa.

Ušla je uplakana u razred.

I kada ju je „učitelj“ pitao:

Zašto plačeš? ona je rekla

da sam joj ja uzela celofan,

a ja ga ni nisam ni vidjela.

Badava sam mu govorila

da nisam uzela nikakav celofan,

svejedno sam, radi primjera, drugima

kao „odgojnu mjeru“ dobila od „učitelja“

ćušku i ravnalom po prstima za kaznu.

Prošla jesen i zima i u proljeće kada je

odmrznulo blato ispred škole,

pojavio se celofan, uskrsnuo iz blata.

Ako sam bila malo više živa,

ne znači da sam bila kriva.

Tako je to nekad bilo

i nije se samo jednom ponovilo.

Bilo mi je žao, ništa kriva,

a kažnjena zato što je „učitelj“

provodio strogoću među nama.

Da, ali, ne baš svima!

SAM JO VUDRI              2019.god

Sam rođena zdovja kak je mama reči znala,

pak bom vam ve sem povedala

kak je bilo dok sam školo išla, bila mala.

Mi deca smo več pot znali hmoji biti,

pak smo navek zoto dobili po riti.

Smo ne, kak ve, nikšo zaštito meli,

so nas bili si šteri so nas biti šteli.

V školi so nas učiteli za sako bili,

a niti drugi so nas ne na miro postili.

Niti sam doma ne nigdor mira mela,

me je i mama zbila da gut je štela.

Tak sam zišla kaj sam bila malo bole živa,

či sam i nikaj ne naprajla pok sam bila kriva.

Či so i drugi kaj naprajli, a kakti dobri so bili,

so nikaj ne pitali, pok so za to mene zbili.

Sam jo ti vudri, sakomo je japa reči znal,

a meni pak je to bilo išče najbole žal.

Na mesto kaj me japa od drugih zaštiti,

i one me je som znal več pot zbiti po riti.