Dragiša Marković

BOLESNA LJUBOMORA                 2023.god

Priznaj da si me izneverila,
i ako sa drugim nisi bila,
pred očima mi trepere slike,
tvoje ljubavi male i velike.

Kažu da sam samo umislio,
da sam ženu bez razloga bio,
Doktor tvrdi da je paranoja:
- Tuđa žena nikad nije moja!

Priznaj da si me izneverila,
u mislima si s drugim bila,
zbog ljubomore izbio me znoj:
- Znam da nikada neću biti tvoj!

Dok po zidu šeta senka njena,
pitam se: ,,Koja je ovo žena?”
Doktor tvrdi da je šizofrenija:
- Zar smo zajedno opet ti i ja?!

Žena rešila da me umori,
Švacu pred očima da mi stvori,
da me baci grešnog u pakao,
ne bi li i ja dno dotakao?!

A, deca plaču, vrište i pište,
zatvor im je to prihvatilište!
Naša su deca bez roditelja,
neće maćehe za staratelja!

UBISTVO BEZ PREDUMIŠLJAJA                2022.god
                                            (istinita priča)

U Londonu radio kao mesar,
nije bio lud a ni blesav,
sa švalerom ženu je zatek'o.
Nož sevnuo – smrtno ga posek'o!

U afektu i ženu zakačio,
nije svestan šta je učinio,
da ga čeka sad zatvorska kazna,
na robiji ćelija polu-prazna!

K'o na filmu bio sav u krvi,
po Beogradu ceo narod vrvi;
Njih dvoje izbacio iz stana,
umoran je – legao da spava!

Na vrata je neko zazvonio,
Ko me budi? Šta sam učinio?
Došla, jeste, murija po mene,
da me liše slobode zbog žene!

Mnogo je na dragu bio kivan,
zaljubljen al' mnogo naivan.
K'o što reče milicioner plavi:
-Treba da se pre dolaska najavi?!

Leteo je „Čarter“ avionom,
sanjao kako će sa Madonom,
voditi ljubav u bračnom krevetu,
da će biti najsrećniji na svetu.

Nikad nije u ženu sumnjao,
zbog ljubavi celog sebe dao.
Možda je u brak stupila trudna,
pa mu lepota bila uzaludna?

Zar se nije plašila Mesara,
danju-noću rintao zbog para,
da se žena sa drugim provodi,
u bračnom krevetu ljubav vodi!

Ipak je ljubav mržnju pobedila,
u srcu se večna tajna krila.
Ne mož' brak jedan čovek da sruši;
Duboka rana ostala u duši!

Dvanaest godina je robijao,
Al' se nije od ljubljene rastao.
                     Oprostila je nekol'ko uboda:
                     - Živela ljubav – živela sloboda!

NANOGICA ME GOLICA         2021,god

Ženu uvek duplo vidim,
pa se malo i postidim,
samo ja tu ima sreću,
da zagrlim onu treću.

Nanogica me golica,
ni nasilnik, ni ubica,
pa zašto me žena tuži,
na sva usta grdi, ruži?

Jezik mi se malo veže,
u grudima tuga steže:
- Priznaj gde si se napio,
u podrumu ti si bio!?

Još kaže da mnogo pijem,
iza bureta se krijem!
- Ni u čašu da pogledam,
još se držim, još se ne dam!

Da! U jarak ja sam pao,
celu noć sam prespavao,
kiša šiba – hladni vetar,
spasio me Sveti Petar!

Cele noći mrtve brojim,
preznojavam, dušu pojim.
Hvata me neko ludilo,
haluciniram – bunilo!

U bolnici mi je mesto,
a trezni me vrlo često –
hladna voda iz bunara,
što leči svakog bećara.

A, ni ručak, ni večera,
iz kuće me žena tera!
Noću posebno spavamo,
i strašne snove sanjamo.

Na jeziku nema dlake,
kada je propustim kroz šake,
milicija sad me goni:
- Moja žena suze roni!

 

BRAČNI  BRODOLOM                 2020.god

Bacio sam dijamante, bacio zlato,

Bacio bisere i prsten u blato,

Posle tvoje ljubavi druge su ništa,

posle brodoloma – nema pristaništa!

Šta mi je trebalo da podignem ruku,

na voljenu ženu kad nam srca tuku,

poljupci moji ka ljubomori kreću,

nasilje nikom nije donelo sreću!

Bacio sam pisma, slike sa venčanja,

bacio uspomene – doš'o do kraja,

posle tvoje ljubavi, druge su ništa,

posle brodoloma – nema pristaništa!

K'o Titanik tonem, ruše me talasi,

bez ljubavi živim, ko će da me spasi,

k'o što mladost prođe, prođe i lepota,

јednom sam voleo ženu svog života!

Bacio sam krune, poljupce s venčanja,

zakletvu na vernost, nežna milovanja,

posle tvoje ljubavi, druge su ništa,

posle brodoloma -  nema pristaništa!

S I G U R N A    K U Ć A         2019.god

( Ispovest jedne žene )

Ja sam morala da pobegnem,

od onog koji mi je kosti lomio,

morala sam srce da stegnem.

Kažem sebi: "S njim više NE!"

Nisam mogla decu da gledam,

a da se mužu noćima predam,

s masnicama po celom telu,

sa modricama pod očiju i čelu.

Htela na sebe da dignem ruku,

da skratim sebi bračnu muku;

Ko će sa takvom osobom da živi,

da glumi kako se sreći divi!?

Sigurnosna kuća mene čeka,

možda će doći princ izdaleka,

koji će da mi ublaži boli,

koji će da me iskreno voli!

Ljubav ni Tolstoju strana nije,

koja se slast u poljupcu krije,

kad slika na zidu počne da bledi:

"Živeti zbog dece uvek vredi!"

Daleka mu bila lepa kuća.

Moja je kuća od suza i pruća!

Srećna se opet kraj dece budim,

svakog jutra u obraze ih ljubim!!!