Nebom šaramo kao komete,
zaustaviti se nikad nećemo.
Možda ipak naše sene ostanu
da dočekaju neko drugo vreme,
vreme u kome nam one neće biti potrebne.
***
Ništa nije moglo potisnuti zanos tog prvog jutra.
Mogao sam biti Adam
sa ukusom sveže jabuke u ustima.
Gledao sam u svu svetsku lepotu u telu jedne žene
I znao sam sa trenutnom,
zaslepljujućom sigurmošću
da je to bilo to.
***
Kotrlja se klatno kameno,
reči okraćale, mislima usko.
Istorija prazninom steže obruč oko nas.
Eksplozija duha, u svemiru plamti teskoba.
A mostovi su i dalje tu,
da bi s visine mogli da posmatramo pepeo
davno prosutih uspomena...
***
Mlečni put.
Smiraj u duši.
Gavran kljuca na grani,
sunce se kroz
urvine pomalja...
***
Srce u hroptaju,
za jutrom hodimo
razvaljene unutrašnjosti,
odrazima u naprslinama,
koracima unazad,
tinjajući,
pržeći golotinju
do pustog nistavila...
Nema komentara:
Objavi komentar