STOP, STANI NASILNIČE!
Ti,što si od majke rođen!
Ti imaš upliva sa nebom,poslan si
Da ti zemljom ljudski korak kroči,
Da zračiš,da svojim svijetlom svijetliš,
Da zbog tebe nisu,nikom plačne oči.....
Tvoje nasilje je otrovan mač!
Ne paši se njime,ne poteži ga.
Te oštrice su sa dvije boli,
Jedna je uvijek tvoja,zapamti
I kad tad će da te zaboli......
Ostavi se klice nasilja,plača,rana,tuge.
Ni tvoja majka sretna biti neće.
Kusat ćeš ostatke s valova tog!
Reći ćeš sebi očiju suzni,
Pitajuć nebo za Boga svog......
Budi prijatelj potomak ljudi!
Okani se strave,demonskog jada,
Jer kad vrijeme tvog nasilja prođe
Nagrizat ćeš sebi džigirice,njedra
Kao rđa naj starije gvožđe.....
Možda ti nisu rekli,
Da ćeš imati potomke drage.
Bojat ćeš se za njih noć i dan
Za svoje bi sazivao sudove zemlje i neba,
A nisu ti rekli nasilniče dragi,
Da si prah na suncu,a na kiši blato...
Stani,stop,Dosta je bilo!
Sad misli na to.Misli na to!
Nema komentara:
Objavi komentar