Tišinom večnosti
svoje ime oglašavati.
Voleti kao da je
smrt na pragu dana.
Simfonijom urlika
pobediti beznadja veka.
Začudjeno iza ogledala
u beloj košulji
krstiti i poradjati
u sebi čoveka.
Rodjeni i oplakani
toliko puta
govoriti uvek
krvave istine.
Nema dodvoravanja gde
Ti i sve drugo
je jedno jedino JA.
Kao zagrljaj.
Kao Baltičko hladno more.
Kao razgranati pepeo.
Može da me nema.
Kome se dati?
Tvoje oko Zorom
Zna....
TVOJA PESMA
Sjaj dana možeš
nositi i bez tragova na
posterima jeftine svakodnevnice.
Drugačiji su uvek
bili obeleženi
nepresušnim traganjima.
Od dragulja nikada se nije
pravila kič ogrlica.
Misli može slagati
kao beskonačna pitanja,
usputnih spoticanja
pulsiranjem po
sopstvenim neprohodnim
tajnim hodnicima.
Tvoja mašta može ti
biti ključ i putokaz.
Od spoznaja uvek
je glad bivala samo veća.
Osvajanjem
životnog zdenca mudrosti,
bol možeš umnožiti
i stvarati sopstven uporišta.
Nikada ravnodušnost nije
bila put do zvezda.
Tvoj put je samo tvoj.
Tvoja bol takodje.
Jedino se ljubav ljubavlju umnožava.
Uzalud talenat,ako ne osetiš
pulsiranje drugog,
bez obzira na kom
kraju sveta je on.
Za jednu ljubav zauvek znaš.
Mojoj Mini:)
Nema komentara:
Objavi komentar