Biba je bila riba i pol
kamion tempiranih
crvenokosih pjegavih bombi
nespremnih za život
od rođenja pa do groba
njoj je uvijek bilo grozno doba.
Živjela je s nekim tipom
uz vanbračnog sina
samo se činila dosta mirna
sa sjenkom plavog kišobrana
išle su i plave tuge nasilja
od lica do mozga
ugledah jednog dana.
Rekla mi je tuče me.
Rekla sam joj tuci i ti njega.
Rekla mi je velik je i gadno me gleda.
Rekla sam joj gdje ti je pegla.
Sretoh je opet s cekerima
i sinom u kolicima
nekako sretnu
i punu sebe na crvenim štiklicama.
Rekla je nije bila pegla, nego džezva.
Rekla sam joj samo džezva.
Rekla je puna vruće kave.
Rekla sam joj promijenila si brave.
Rekla je skvičao je kao svinja.
Rekla sam joj od malo vruće kave.
Rekla je i puno krvi iz razbijene arkade.
Rekla sam joj lijepo izgledaš.
Rekla je zato što se udajem.
Rekla sam joj znam li ga.
Rekla je otac je moga sina.
Rekla sam joj kada će to biti.
Rekla je počeo se razvoditi.
Takva je bila Biba nikada spremna za život ni život za nju.
Nema komentara:
Objavi komentar