Gorjana Ana Dabić

NE ZNAŠ                       2023.god

Ti ne znaš koliko kapi kiše
na dušu njenu kidiše
i koliko su kapi suze njene
crvenim bojile oči žene.

Ne znaš ni minut, ni sat
ili dan u kojem si joj krasio san
da bi se ko kobac, kandžama zario
da bi je tek tako, ranio.

Jer došlo ti, onako, bez razloga
padaš bez svesti da tu ima Boga
koji će te sresti i upitati
zar tu ljubav valja udarati.

A ti, ko junak teškog boja
čuvaš nevid i nedra svoja
da ti krivica ne nađe gnezdo
otpadnik neba, posrnula zvezdo.

Doveka stojiš, crnilom sazdan
čašom ljute, časti te kazan pun sebe,
snagom nemoći hteo bi,
al' kako sebi pomoći.

Život je kazan, nisi znao
dok si joj srce sobom krao
a sad te ima a nema nigde
u blatu tvom, Bog te stigne.

Život je mrva, večnost je htenje
pesnica tvoja, tek lahor za stenje
od kojih je žena moćnija,
jača od svake boli, modrica, plača.

Ostavi silu, nije ti želja nežnost budi,
gde je postelja voli i ljubi,
jer život je rajski, ljubav je snaga,
ljubav će spasti.

 

ONA JE ŽENA                               2022.god

Nije ona tvoj posed
Da činiš šta ti je volja
Nije ni pravog života sled
Da nasiljem činiš da je bolja.

Nije ona stvar, ni rob tvoj
Ona je živa, majka i žena
Za tebe lije suze, znoj svoj
Sudjenje tvoje, nije sreća njena.

Nisi ti spram nje bolji i jači
Niti si rukom učinio dar
Taj udar njoj život ne znači
Veruj da ti, postaćeš stvar.

Postaćeš ono što za nju htede
Onako besvesan, besom krut
Putevi Gospodnji svoj put slede
Osuda Njegova staće na put.

Kada se svest, ako zaživi
U tvojoj glavi javi svom snagom
Shvatićeš da nisu jecaji krivi
Što nju si nekad zvao dragom.

Ne žali sebe, za žaljenje nisi
Okrutnost tvoja grmi bez mere
Za nju si tudjin, nepoznat ti si
Jer duša tvoja okrutnost bere.

Ne diraj dušu koja te htede
Ne diraj oči, lice i telo
Za tvoje ruke osude slede
Jer boli ono što je volelo.



LJUBAV ŽIVI                           2016.god

Istrgni mi oči, videće opet
iščupaj srce, kucaće dalje
postoji trenutak tako proklet
koji me iznova tebi šalje.

Dlanove mi spali, ostaće da maze
ruke polomi, zagrljaj opstaje
kada život telu otkaže
ljubav Bogom data, u duši ostaje.

SVE I NIŠTA               2014.god

Vičem, ne čuje se
gledam, ne vidi se
slušam, ne znam šta
zašto u svemu
postojim samo ja.

I kad me nema
ima me,
i kad glas ćuti
on me sluti,
zašto tu sam
nema me,
šta da dam?

Tu je sve
i ništa nije
tu je dah
i guši i davi
nije san
zbiva se na javi
a ja sam leptir
koji cvet plavi
miluje i ljubi.
A ti, gde si ti?
da li nestaju
ti pogledi grubi
ili se samo maska
ukotvila na licu?
Ili si dohvatio
svoju pticu selicu
pa čekaš da zima zakrpi
sve one suze
koje oko trpi.