Na granici ljubavi osmesi bola,
pogled gorčine što suzu lije.
Tragovi tuge na kraju dola.
Iz svake ćutnje vrisak se krije.
Sablasni strah teče kroz vene,
ognjište prekrili čemer i stid.
Zašto li je od nevine žene,
stvorio žrtvu k'o apatrid.
Čime je lečio svu svoju muškost,
kad zastavu časti sramota kida?
Zar treba da njen najdraži gost,
umesto muškarca postane gnjida?
Mogu li
da ti dođem u snove?
Da te posetim.
Naučim da komuniciraš
sa mojim prstima.
Otkrijem svoje tajne
i popunim prazninu
koja nas ispunjava.
Mogu li
da te pratim u letu,
ka suncu?
Ka večnoj slobodi.
Da te čuvam od oluje.
Mogu li da ti dodjem,
pokrenem vreme
i pokazem put
ka kazaljci sudbine?
Mogu li da te ukradem
od tisine?
Da se sa tobom
zauvek pospan budim.
Nema komentara:
Objavi komentar