KAMEN OD
KAMENA
O,čoveče,ti
koji kao stablo
godinama
stojiš ispred mene
dal' pred
tobom toliko sam mala
il' su oči
još uvek ti snene?.
Iz moje duše
reči presahnuše,
ne možeš
više ni slovo čuti,
srce još po
koji otkucaj daje
al' s tugom
snažno puca i ćuti.
Ledena stud
se na ruke spusti
pa one više
tebi ne hrle,
po licu
rasute suze se skupljaju
međusobno
gorčinom se grle.
I noge na
santu leda stadoše
gde su se i
one sledile same,
zato više
tebi ne hode
ostaće tako
usred tame.
U stenu se
telo pretvorilo
pokraj staze
kud ti kroči,
kad bi rukom
bar da me dohvatiš,
da u tvoje
oglednem se oči.
Idi bolje
drugu stazu traži
njom životne
izatkaćeš niti,
ako kamen od
sebe odronim,
kamenom ću
tebe načiniti.
Nema komentara:
Objavi komentar