USNIH
JEDAN MUČAN SAN
Nisam ja čovek bez šaka i stopala
da sakriju krv, umotani u ritama.
Kud god da krenem, ne mogu, bez
stopala...
Stojim
čvrsto i sama ne znam kako
jer sam
zavijena, umotana, uvezana;
povređena
su moja stopala i nema kretanja.
Rukama
mašem, ali bez šaka;
za mene
nema pomaka;
otvaram
usta, usnice krećem,
upinjem
se da izgovaram,
opet si
ovde i nemam sreće;
u tešku
žrtvu se pretvaram.
Iz mene
se čuje neko mumlanje;
eto
takvo je moje stanje...
Drhtaj
mi telo prožme,
strah
se iz sna otrže...
Otvaram
oči,
a jed
mi se dušom toči.
I san i
java meni su isto,
uz
varalicu i nasilnika,
jadna
je moja godina svaka.
Oproštaj
svome životu činim,
na
svaki njegov zamah i stisak
u duši
osećam ledeni vrisak!
Iskrena
dušo kloni se zveri;
u zlu i
bedi ne traži sreću;
putuj
što dalje u život zreli.
Moli
se... Veruj... Sebe isceli...
Najveći
poriv sada učini,
tegobu
i neman sa vrata skini!
Ženo!
Majko!! Kućepaziteljko!!!
Smogni
svu ljubav ovoga sveta,
ispuni
srce i svoje biće!
Oko
sebe okupi saveznike,
odbrani
slobodu i ne budi meta,
nekih
ništavila, zloslutnika i bezdušnika...
Popni
se na tron ljubavi i sreće,
ushiti
dušu i srce najveće!
Radost
neka ti na grudima doleće,
za
ponos i divljenje zaslužno si biće!
Nema komentara:
Objavi komentar