Bratislav Petrović

OPAKA MI NARAV BEŠE               2024.god

Umirem u tuđem domu
Bez ikoga svoga
Sam samcijat
Odbačen od svih pa i od Boga
Sestra u belom mi pelene menja
A najteže mi je kad me pita:
„A gde Vam je gospodine Vaša žena?!“
„Gde su Vam deca?“
Tada počinje moja duša da jeca...
Žmurim na prokletim krevetu
Voleo bih poslati aber mom detetu
Detetu koje me skoro i ne pamti
Zbog opake naravi moje
Davno je u njemu za mene nestala
Ljubav da plamti...
Majka njegova, moja žena
Najlepša devojka beše
Ali ja vragolan
Kod nje bejah svaki dan
Ona naivna a mlada
Nije procenila
Da će opaka narav moja
Njenom sudbinom da vlada
Sve lepša kako zreje
Naivnost me njena greje...
Narav moja besna
U kući posta tesna
Pijem...
Kurve jurim...
Počeše i šamari
Jutrom kad se vratim
Samo da me opere i opegla
Doma svratim.
Dete u strahu oca čeka
Razularenog čoveka
Zbog trojki i ono šamare dobi
Moj život i sa rodbinom
Stade na probi.
I jedno jutro dok me grlila
Kurva neka
Dobih vest
Da me doma niko ne čeka
Pijanome u nekoj kafani
Vest me sa'rani:
Žena, ljubav mila
U Švedsku se odselila!
I sina sa sobom odvela
Sruši mi se kafana cela...
I evo me sada sam u Domu...
Kažu da često padam u komu
U snu buncam i dozivam ženu
Reknu mi, ne znam dal me teše:
„Platila ti Dom i pelene,
Prekjuče beše...“
Pred Bogom želi da je čista
I vele da blista...
Kaže kad dođe u Dom:
„Opaka mu narav bila
Beše nekad sila
A sada samo nemoćni deda
Da je bio pametan
Sad bi mogao i unučiće da gleda!“

TI, CRVE LJUDSКI!             2018.god

Ti...

Meki sitni ljudski crve!

Reći ću ti nešto iz prve:

Tvoju ženu, s kojom imaš decu zlatnu,

Zašto je ovako mlatnu?!

Кo devojku si je mazio i pazio

A sada si sve to pogazio!

Obećavao joj brda i doline

A sada si od nje napravio razvaline!

Verovala ti je da si njena zvezda sjajna

A sada modricama i suzama po licu

Se vidi njena sudba bajna

Dušu joj nagrižeš, od dece praviš invalide

Zar misliš, kocošu propali, da to ljudi ne vide?!

Voliš sada kurvetinu neku i rakijom se nalivaš

Mučitelju kućni, zar tako uživaš!?

Pred sudovima i organima reda

Mekši si no raskvašena kreda!

Ženska je duša da se neguje, nežna

Lako pukne ko zimska grana snežna

Da se miluje, a ne da se bije, je žensko telo

Crna ti je duša u to, žena što ti ga ispeglala,

Belo odelo!

Ti... crve!

Crv rije gde je meko!

Nastaviš li tako...

Proklinjaćeš majčino mleko!

Кada te svi budu zaboravili

Deca svoj put našla

Žena se uz njih priklonila

I od takvu budalu sklonila

A kurvetina boljega našla

A rakija ti jetru pojela

I teška te bolest snašla!

Umrećeš u bedi, žigosan

Кada ti na oči neće moći ni san

Umrećeš sam u bedi i bolu

Кada ti niko neće prići

Tvom mrtvom telu na stolu!

Ti...

Prokleti nasilniče...

Кada te primi Had u svoj lad

Bojiš li se kako ćeš u Paklu

Oplakivati svoj životni jad!