Translate

četvrtak, 8. studenoga 2018.

Andrijana Mitrović




SNAGA                 2018. god

Samo napred, hajde lomi me,
Zagrizi najbolje što znaš, ali znaj
Neka su mesta vremenom otvrdla,
A tu gde je meko, uživaj!

Gordo ću da istrpim bol
I težak krik ugušim pod grudi,
A tvoj otrov nek bude ubojit
Kao kod bednih, nevoljih ljudi.

Nema mira između čoveka i vuka,
Zveri su verne samo svojoj ćudi,
Suviše jaka da bih zver bila,
Nek te moja tišina izludi!

A kad me teškom čizmom zgaziš,
Iz  plodne ću zemlje upiti sve soli
I poput svežeg planinskog cveta –
Uspraviću se ponosno, mirisna i lepa.

2 komentara:

Иван kaže...

Два детаља која сам на самом почетку уочио су слика и сама песма.Одмах сам себи поставио питање? Шта је потребно човеку, да свој животни терет савлада?Слика има много детаља. Посебно детаље који нам приказују притиске са свих страна. За велико изненађење ми на то не обраћамо пажњу, мисли су нам отишле на другу страну. Има ли одговора на то? Наравно да има одговора а то је СНАГА !!. Андријана је сву снагу своје песме, усред средила на њен почетак и крај .
На самом почетку, у првом стиху,наша песникиња Андријана, пркоси, смело изазову, знајући да ће она изаћи на крају као победник. У шта се она узда, у њену СНАГУ. Снага која је никада неће издати. И зато каже:
"Само напред, хајде ломи ме,
Загризи најбоље што знаш",
Чак како Она каже" Нека су места временом отврдла " Ови први стихови могу се упоредити са Његошевим стиховима" Тврд је орах биљка чудновате, не сломи се а зубе поломи"
Ипак без обзира,колико је она победник, песникиња не окреће главу, не слави победу,већ нуди пораженом,нешто што само то може да уради личност која поседује чојство и јак етички карактер.Пораженом показује и нуди му за борбу благостање.Она каже: "А ту где је меко, уживај!" Овде је песма добила највећу снагу. Честитам Андријана. Међутим наша песникиња, не опрашта баш тако лако и користи овај тренутак да му каже, како ће све ово претрпети." Гордо ћу да истрпим бол И тежак крик угушим под груди ".
Међутим наша песникиња опет добија снагу можда и за коначну
победу.Она своју снагу упоређије са дивљим зверима,као што је вук, најкрволочнијом животињом. " Да ли ће умети и хтети да искористи
шансу и заувек се отарасити.Она говори"Нема мира између човека и вука,"Звери су верне само својој ћуди."Међутим без обзира што Андријана поседује већу снагу од било које звери. Људски разум далеко, далеко надмашује остала жива бића. И понаша се као узвишени човек.То показује у стиховима" Сувише јака да бих звер била,Нека те моја тишина излуди! "Размисли те какву нам је животну поруку шаље наша Андријана, А живот тече даље, пун добрих и лоших изазова,пада ћемо, устајаћемо и газити и газиће нас. И опет устајати и још чвршћи бити. Упоређујући наш живот са планинским цветом који живи под екстремном условима он одолева сва искушена.
"И попут свежег планинског цвета -
Усправићу се поносно, мирисна и лепа."
Ову песничку анализу, завршићу са једном песмом од Вијислава Илића. За све ово дугујемо песникињи Андријани Митровић, која нам песмом даје снагу и наду за живот.

Војислав Илић

ГРМ
Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји,
К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет
Горди му увија стас - и горски несташан лахор
Лелуја шарен цвет.
У зима дође већ, и својом студеном руком
Покида накит сав и гору обнажи сву,
Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи,
А он ће бити ту

Unknown kaže...



Svaka osoba bolove svoje ima. Dosta toga zavisi i od odgoja. Ako zajednica ne ide kako treba, bolje je prekinuti, nego se međusobno mučiti. To je razumno. Razdvajanja idu teško, posebno ako ljudi nisu zdravi ili ako su psihički oboljeli. Onda postoji liječenje. I konačno, ne mora jedna ljubav koja unižava -da živi. Maltretiranje ne treba trpjeti. Vezu treba prekinuti i potražiti zdravije odnose. Čovjek, ni žena, nisu stvoreni da žive sami. Bez obzira na doba života. A bolesna strana nek se liječi; treba poželjeti sreću i susrete u kojima će obdba partnera postati sretniji.
Ni "GRM" u svojoj upornsti nije svjestan da je nedruštven i bolestan. Pjesma Vojislava Ilića je elegične i lijepa. Samo grm osamljen, na surom proplanku.