Slađana Ivanović

VREDI LI                   2024.god

Vredi li pričati sada?
Spominjati vreme odvajkada?
Kada su ruke drhtale od straha i
Hrlile nekom iz nehata.
Vredi li pričati sada?!
O ranama i danima...
O snovima i željama...
Spominjati bolne uspomene,
Noći u trenutke nespokoja,
Kada smo bosonoge trčale
I na vrata pogrešna kucale.
Molile, na kolena padale...
Umirale a potom oživele...
Vredi li sestre, žene, majke
Ljudi...
Pitam vas, vredi li?
Vredi li spominjati,
Buditi usnulu bol?
Vaditi metak urasli iz srca
Uz neki de-mol.
Čemu...?
Kome i zašto vraćati sećanja ta?
Uz pesmu, suze i vino
Tužna je istina...
Vredi li živeti s tim,
Lomiti čaše tuge?!
Ajde da se udružimo, mi, žene iz bivše Juge...
Da se udružimo u ime pobeda i ljubavi!
U ime tuge i bora...
Ajde da odigramo „Utakmicu života!“
Bez straha od ponora,
Bez straha da će ikada više
Svanuti umorna zora.
Utakmicu za smiraj duše
U čast slobodi, koja se lako ne gubi
Koja k'a tronu vodi!
Da sve one zarobljene duše
Zauvek zajednički život oslobodi.
Zgazimo čašu bola,
Ostavimo je u sitnim komadima.
I nazdravimo budućnosti rečima:
„Stop nasilju nad ženama, i svim ljudimа!“

ŽENA                             2023.god

I nije svaka ista i ne može biti....

Svaka je posebnog korena
Od Boga stvorena
Njene prave čari samo će posebni otkriti
I ljubav probuditi.

I nije svaka ista i ne može biti...

Neka je duše čista
Nekoj zlo iz pogleda kipi.
Po neka čeka po neka žuri,
Po neka mašta po neka živi

Svaka je za sebe tema
U svakoj spava, čega nigde nema.

I nije svaka žena ista i ne može biti.....

Neka u korak s vremenom ide
Neka se plaši korak da pusti.
Zvakoj se za nešto unapred sudi
A suci nikada nisu isti.

Kidaju joj deo po deo srca
Teraju da stvara hiljadu lica,
Kada se probudi i kaže dosta
Mnogi pomisle da je kukavica.

I nije svaka žena ista i ne može biti.....

Može da ima hiljadu lica
I od hiljadu mnogo više
Nekoj je koren pomešan tugom
A nekoj srećom i previše.

Samo je ne moj zamišljati slugom
Žena je ljubav i mnogo više.

I nije svaka žena ista i ne može biti.........

Hiljadu đavola u nekooj spava
Pogledom može kule srušiti
Sve što ti pruži dušom ti daje
Sa ženom se nikad ne moj šaliti.

Ako se samo zainati......

Svaku će suzu da ti naplati.
Zato ne diraj u srce njeno
Odluku njenu uvek prihvati.

Ako te đavo ka njoj pošalje
Tu gde je njeno napuklo srce,
Od takvih druže beži što dalje.
Takvu ranjavaju i sitnice.

Ako joj ljubav iskrenu daješ
Ako joj snove iskrene nudiš
Može da bude Anđeo pravi
Zavisi šta u njoj probudiš

Ne stvaraj polje lažnih osećanja
Ako nemaš volje da joj gradiš snove
Ne moj da joj daješ lažna obećanja
Pusti je na miru da odsanja svoje.

 

ŽENI                                  2022.god

Maskirao si osmehom
svoje zlo.
Koje za tebe pleše,
Iskrom zavere.
Laskavim rečima
otvorio si moje srce.
Svaka kap moje krvi
upijala je reči
života vredne.
Molitvom ubedih sebe
Ljubav je to.
Jer kada ona govori,
Srce se predaje.
Ni slutila da sam
Na pogrešnom putu.
Kasno shvatih,
da sam dotakla,
pogrešnu žicu zanosa.
Dobro da sam još uvek
živa.
Zar je tvoj moral
Morao biti lažan?
Moj jecaj rađa istinu.
A tvoja savset čista li je?
Kada si je zamaskirao
lažnim osmesima,
Protkanim iluzijama
Onim, koje uništavaju
Poslednju kap nade
Ženi koja veruje u
ljubav.

SNOVI                         2021.god

Nisam ni bila za tvoje snove
jer moji još se lagano bude,
ne mogu ja da tražim nove
kada mi stari još radost nude.

Ako sve svoje snove ostvarim
k'o sam ja onda i čemu nada,
ja živim snove, sa njima starim
svaki moj tren njima pripada.

I neću svoje poklanjati snove
nekom ko ih lako odsanja,
moji su snovi deo duše moje
a duša se samo jednom poklanja.

I sve dok sanjam imaću sebe
mojom će dušom ploviti nada,
na kraju snova ne vidim tebe
ni danas ni sutra, ni bilo kada.

PRKOS                 2020.god

I proći će ovi tužni dani moji

I bol što mi san pokriva,

Ne može ništa večito da stoji

I bol najveća – rok trajanja ima.

Svako ko me rani ja mu kažem hvala

Ne želim mu tugu ni u jednom času,

Velika je snaga mojih ideala

Ne želim da tužni oni ni čas da su.

Neka ih ne prati moja sena,

Neka im se život u sreću razliva,

A neka mi sude, ja sam samo žena,

Koja ima dušu i koja je živa.

Neću sa uzdahom da spominjem tebe,

Ni onaj trenutak kada sam te srela,

Ja ću k'o i uvek da ubedim sebe

Da bi bila grešna ako bih te klela.

Brisaću iz duše sve te ružne reči

Ponosna na vreme dok sam tvoja bila,

Zaborav na boli ponekad već leči,

Ni tuga nam uvek ne polomi krila.

Verujem u Boga, to ću svima reći

I za svakog molim da mu sunce sija,

Sve što ste započeli nek vam se posreći

Jer sa vašom srećom biću srećna i ja.

Lišena od podlih i poganih stvari

U spokoju milom duša mi počiva,

Mali su a skupi moji ideali

Što mi nadu daju – čine da sam živa.

KRV                2018.god

Ne prosipaj krv

Moga svitanja,

Ne širi taj korov

Mojim venama,

Ukus pelina

Ne mešaj

Sa mojim ukusima.

Ne otimaj mi snove

Mojim snovima,

Ne koračaj

Mojim stazama.

Zaustavi korak

Tu gde si stao,

I pogled zao.

Tu ruku dželata

Ustukni nazad,

Dosta je bilo

Noći drhtanja,

Noći strahova.

Moja krv -

Snaga je moga svitanja.