CVET
U tom cvetu
miris znan
U boji
purpura i oka plava
Posečen u
cvasti, ostavljen sam
Na lednoj
travi kao da spava.
Pitam se
kuda mu oči sada blude
Te misli
bezazlene o čemu maštaju
Da li još
zagleda u ove ljude
Da li mu
dani još traju?
Bio je crven
od ljubavi rane
I dečjim
glasjem budio jutra
Al mu senka
na put stane
Preseče dan
i sva nova sutra.
Zar su te
seni tako jake u zori
Da im na put
stati se ne može
Kakve to
ljude život stvori
Bez svog
puta i srca, o, Bože.
U tom cvetu
miris znan
Bezglasan,
crven i mio
Zar je morao
pasti, pitam
Smiljem
uspavan, mlad i čio.
Nema komentara:
Objavi komentar