Milovan Mićo Petrović

DUŠA U OKOVIMA STRAH U SNOVIMA

Pogled prek, nasilan glas!!!

Život bez volje, cilja u nerazumu

Traži opstanku spas...

Duša u okovima, strah u kostima,

U praznini izgubljeno svako pravo;

Gluvom tišinom neostvarenih snova...

Zloslutnim mislima od sreće do bola.

U pukotini duše, gorčinom srama-

Vapajnim krikom do nečovečnog sloma.

Telo drhti suza suzom navire jače;

Bezobzirni nasilnik zlo veliko sprema,

U stremljenju osećanja ljubavi nema.

Nepravda ubija životne snove

Sreća u nepovrat odlutala-

U (ne)razumu obećavano vreme bolje...

Život unakažen prekriva tužno lice,

Bez tolerancije podstreka nema leka...

Romantične noći razdragane dane,

Pretvori život u ožiljke i rane.

Blažene ženstvene nežnosti dobrote,

Zle sudbine, surove čine živote.

Savesti urazumi da kroz neljudske vene,

Umesto otrova ljubav k'a srcu krene;

Spokojne da su sestre, majke i drage žene!