Translate

četvrtak, 22. studenoga 2018.

Ljiljana Lukić


TE NOĆI...

Te noći sam se vratila kući u pola dva,
dovezao si me ti, tek smo se upoznali.
Bila sam popila neku čašu više vina ja,
nisam ni primetila da sam se opila!
Ti uzeo si moju tašnu i vozio si me,
kući kad sam stigla, ti ljubio si me.
Ja baš to nisam ni htela, pa branila sam se.
A ti si se naljutio zato, pa udario si me!
Rekao si, to je sad hvala, za tvoju uslugu,
što kući si me dovez'o po mrklom mraku!
Ti nisi hteo da me poslušaš i odes kući,
ja nisam bila pri sebi i počeli smo se tući!
Ti bio si jači, jači i počeo si da me svlačiš.
i sve na silu, silu, ti stegao si me po bilu.
Odjednom pred očima vidim boju belu,
ti udario si me flasom po čelu!
Po podu je bilo proliveno vino, a ja bosa.
Kad gurnuo si me, skliznula sam
i najednom sam bila razbivena nosa!
Tatutata, tatutata, čuje se sirena...
Vikala sam kao luda, da pustiš me,
ali nisi hteo i eto čuda, komšije čule me!
Zvali su policiju, da sasluša nas.
A ti nisi hteo da čekas, pa dao si gas!
Udario si me prvi, mi tukli smo se do krvi,
dočekala sam ih u pocepanom odelu,
saslušali me uznemiranu i krvavu celu.
Tatutata, tatutata, čuje se sirena...
Ja sam u kolima dežurne policije plakala,
plakala i dok vozili me do urgentnog centra...
Ja se ne sećam ni imena tvog, nisam ni pitala.
Kažu da sam sama kriva, što sam dozvolila!
Kući kad sam došla ja oprala sam sve,
pod i kuhinju i moju glavu i telo.
Hoću samo da ništa ne sećam se.
Zauvek da prodje sve, a vino nikad više zacelo.


Nema komentara: