BESKRAJNI
MODRI POLUMESEC
Nekada si me
bacao na krevet
Sa plamenom
ljubavi u očima
Skidajući me
pogledom
A zatim i
svojim maljavim prstima
Nežno i
odlučno
Otkačinjući
dugme po dugme
Umesto
predigre
A sada, na
pod, šamarom
Sa svakim
novim i bezdušnijim
Otkidajući
sa mene sloj po sloj ljudskosti
Razbacujući
svud po sobi mrvice mog ponosa
Brišući i
mogućnost da se sećam
Raja iz kog
sam na pravdi Boga isterana
Bez greha,
ako ljubav nije greh
Bez razloga,
ako razlog nije vera
Bez ičega,
ako je moja nada u mogućnost povratka
Samo bedna
varka
Samo očajni
krik ojađene duše
Pred
provalom tvojih žuljevitih dlanova
I otrovnih
mačeva psovki
A nekada...
Nekada si mi
govorio najlepše reči
Najslađe
reči, sa suzama u očima
I ja sam te
zavolela
I ja sam ti
poverovala
I ja sam se
ponadala
Da je u tvom
zagrljaju
Raj
SLUŠAŠ LI TI
MENE!?
I dobih nogu
u stomak umesto kafe u krevetu
Beskrajni
modri polumesec pod okom umesto ogrlice
Sažaljenje
gomile umesto pomoći
I ovu
skromnu pesmu
Umesto groba
Nema komentara:
Objavi komentar