Špejtim Sojeva Sole

NJEGOV GREH

Odakle pravo da nadglasa tišinu,

oduzme osmeh na licu,

izmami bujice suza,

zamrači svetlost oko nas.

Ostasmo skamenjeni – statue!

Odakle pravo da bude grešan,

da odvoji milog od najmilijeg!

Otrgne iz oka,

očinje brige.

Pitam se odakle, odakle?

Ne želim da verujem,

u ove istine što slamaju.

Kako bol da prebolimo,

kako tugu da prebrodimo?

Onom što počini greh,

njemu iz sveg glasa govorim!

Uništio je mladost u poletu,

al' ne i ponos,

ni ljudsku  dušu,

ponajmanje ljubav!

I samo mu mogu reći:

- Nisi ni blizu uspehu

potonuo si u sopstvenom grehu!