KOBNA NOĆ
Noću kroz zidove čutim tvoj glas
bdijem nad sobom da nisi mi stran.
Čutljivo slušam korake te
da priđeš mi bliže i zagrliš me.
Noći su hladne pune belaja
nisam znala čemu se nadam.
kao Isusa na križu
razape me svu
kazavši mi "Droljo" jesi za lizu..
Ponizio si sebe
uz šamar što krene
da prebije mene.
Sa pljuskama teškim
prikovao si me ka zidu
gazio mi utrobu
i pjevao etidu.
Udarcima svojim
Otpisao si sebe
Uz kletve što si ih
Poslao na mene.
Nazvao si droljom
ženu koju voliš
i tad oprost moliš.
Ne očekuj ruke
što grlile su tebe
već oprosta traži
da duša ti ne vene.
Nema komentara:
Objavi komentar