Zašto bi,
A pitam se
Zašto..?
U mojoj kući
Vladala briga
Iz čopora
Koji bruji
Galami
I juri
Iz crnila noći
Beži ka kući
Požuri
Zatvori
Prozore, vrata
Pronadji kutak
Trenutak
Gde vlada mir
Ta kuća
Oaza cvetna
Blještava, svetla
Stopljena
Od briga zaštićena
Leži u tebi zapisana!
IZBOR
Gledala ga je dok je odlazio...
volela ga je...nežno, osećajno,
onako kako ona ume da voli
- spontano, nasmejano,
kao žena, majka dece koje su zajedno stvorili...
a on...i ta grubost...odakle...?
Suze su joj klizile niz lice
dok je posmatrala svog voljenog muskarca...
Da li on zna koliko ga volim...?
I kako može tako i toliko drugačiji biti...?
Zašto više ne razgovara sa mnom...?
Gledala je sa prozora dok je razgovarao sa komšijama
i sijao, mahao rukama,
dodirivao ih po ramenima i srećno poskakivao...
a do pre samo pet minuta
istim je tim rukama zamahivao da je udari,
od vikanja i njegovog unezverenog pogleda plasila se...
To, kao da nije bio on...
A doći ce, doci ce trenutak "onog" neznog saputanja
- mislila je, tešila se
- i oci su joj se nasmejale
u onaj srećni unutrašnji osmeh male devojčice...
stpljenje, promeniće se on...
biće sve kao sto je i pre bilo...
Zaboravila je na sebe, toliko ga je volela...
Nema komentara:
Objavi komentar