Lazima!
Optuzujes me,
Klevetas,
Moj bol,
Moj jauk ne cujes!
Potcinjena,
Strahom ledenim pokrivena,
Strepnjom zagrljena...
Ne vidim Sunce,
Zivot,
Vodu!
Vristim u sebi plaseci se sopstvenog strada,
Gorkih reci u kojim svakodnevno padam....
Klone mi duh,srce mi strada...
Skupih hrabrosti malo
Zavristim na sav glas; ''Potreban mi je spas''!
''Prijatelj'' kaze mi; ''Cuti i trpi,bice bolje".
Komsija kaze; ''Imam i ja svoj zivot''!
"Ne zelim da se ''mesam'' u vas''!
"Ako mozete ,budite malo tisi i u mojoj kuci cujem vas glas"!
Pomislih u svom bolu kako zakon ce mi pomoci,
Stisnem zube i pozovem ih jedne gorke noci.
Zapisnik napisu,nasilnika odvedu,
Sve mi je srebrno sijalo te noci.
Jutro je moje bilo gnevno,
Jezivo i bez moci!
Ostadoh skoro bez glave ....
Iznemogla ,zeleci samo
Kroz srebrnu mesecinu ljubav da nas prati!
Danas zahvaljujem Bogu sto sam ziva!
Suncu i vodi!
Zahvaljujem svakom koraku na slobodi!
..STOP NASILJU NAD ZENAMA !!!
Nema komentara:
Objavi komentar