ŽENA 2018.god
U stvaranju
te Bog
od praha i
ljubavi sazda
od rebra
nečijeg
da budeš i
sjeme i plod
žedna korita
da napajaš
neizrecivom
ljubavlju
tragove u
vremenu da ostavljaš
svevremena
postojiš
kao potvrda
i znamen
da budeš i
sidro i vjetar
čovjeku
lutanjima izmorenom
na grudi da
mu povijaš glavu
i cjelovom
rane liječiš
(ti stvorena
si da budeš ljubav)
Izgovori ono
o čemu drugi šute
odreci se
svih oluja u nabreklim žilama
svih suza i
provala neopravdanog bijesa
u struku se
ne savijaj
stjerana u
prljavi kutak svoje realnosti
prodiši….poteci
nezaustavljivo
još u tebi
ima snage
da kažeš
-Ja žena
sam, stvorena da budem ljubav!
ZOVEM SE
EVA 2017.god
Zovem se Eva
sa velikim
"E"
pa iako sam
stvorena od rebra
moje kosti
nisu tvoje
moje meso
nije hrana strvinarima
ti nisi
vladar moga postojanja
čak ni kada
mi
kirurški
precizno dušu razdireš
pa je pod
krinkom ljubavi
sašivaš
tupim iglama
iz nutrine svoje
urlike ispuštam
pokušavajući
izaći iz ove sebe
da nanovo
rođena
kalvariju
preživim
i mada je
prvo što udahnem bol
svakim novim
svitanjem
rekonstruiram
osmijeh
hladnokrvno
ubijen
tvojim
rukama
jer, zovem
se Eva
sa velikim
"E"
TIHA PATNJA 2015.god
pričala je o dolini suza
o zemlji koja je drhtala
i jaukala danonoćno
pod težinom njegovih koraka
pričala je o hladnoći doma
i nemoći koja bi bolno jauknula
svaki put kad bi se začula
škripa ulaznih vrata
ledenog zvuka njegova glasa
obojanog gorčinom
i bezumnih opravdanja
što su trgala njeno tijelo
tisuću puta jače od udaraca
ali nikada nije zaplakala
samo bi rukama obujmila koljena
lagano se njišući naprijed-natrag
uz trzaj svaki put prisutan
na zvuk svoga uzdaha
dom im je imao zadah
beznađa usporenog vremena
u odajama s izgužvanim plahtama
vezanim modrim sponama stvarnosti
i nikada nije zaplakala
samo je tiho molila
da se ne prelomi od bola
pod teretom novog svitanja
Nema komentara:
Objavi komentar