Nemoj na mene
ni rukom, ni besom:
ja sam ona koju si ljubio,
koja te srećom hranila
i decu nam rađala,
dlanovima te milovala
po, nekada, putenoj koži,
pesmom te uspavljivala
na svojim grudima...
Grlenim smehom
put sam ti krčila,
snagu davala...
A ti bi da me ukaljaš
svojim porazima
i porocima,
svojom nemoći
da sačuvaš sećanja...
Zašto?
Krhkija sam od porcelana –
lako me slomiti
i jača od kamena
iz Semiramidinih vrtova –
ostaću cela gde ne očekuješ.
I, šta?
Kada me tako ošineš mržnjom
ostavićeš spolja trag,
ali će prezir pokuljati iznutra.
Nemoj na mene...
Seti se ljubavi.
BUDI PRAVI
(svima koji nisu slabići)
Budi pravi.
Ne padaj na tuđe priče –
one sve jedna na drugu liče,
dobrotu slavi.
Ne caruj u svome selu,
budi gospodar u svome telu,
jer tu je riznica tvoga zlata,
- ne oko vrata.
Budi pravi. Ti ruku pruži
i neopterećen s celim svetom se druži.
Bar osmeh daruj svima:
bogatim i siromašnima,
lepima i ružnima,
srećnima i tužnima
i najviše, dužnima.
Budi pravi. Oprosti prvi.
Tu dobrotu što nosiš u krvi
pokaži svakom,
nek’ svako shvati koliko je lako,
a opet, koliko je jako
to osećanje kad se raduješ s ljudima
i tako stvoriš sreću u grudima.
Budi pravi. Šta gordost znači?
Pa, gordost uvek loše zrači!
Nemoj da budeš zlopamtilo,
šta bi ti značilo!?
Ono se uvek skupo plaća,
a zlo se zlim uvek jednako vraća!
Ne budi namćor, od njega sve beži,
tad će ti život biti teži...
A šta je život? Tek pusta želja
kada se živi bez prijatelja.
Ma, budi pravi!
Sve se krije u tvojoj glavi.
Sve je samo stvar dobre volje
od čega će svima biti bolje,
zbog čega će svako shvatiti
da će se dobro dobrim vratiti,
a da novcima ne treba platiti,
jer tako nešto na prodaju nije:
prosto, il’ jeste, il’ nije ničije.
Oni lažni nisu ni bitni,
njihovi su životi sitni.
Zato ti prvi ruku na srce stavi
i - budi pravi!
Nema komentara:
Objavi komentar