PESMA JEDNE DEVOJČICE 2025.god
Neću da me guta noć!
Hoću moć, hoću moć!
Ne - moć da od drugog budem jača,
Već da mirno živim i bez plača!
Neću moć s kojom se nad drugima vlada,
Hoću znanje, poštovanje,
Bilo da sam stara, mlada,
Bilo da sam srećna, tužna,
Bila lepa ili ružna.
Hoću knjigu da mi date,
Znanjem svest mi ojačate!
I da biram po svom ćefu
Igračkicu neku lepu!
Lutku ili loptu mušku,
Moja volja nek presudi!
Bila crna ili bela -
Vlasnica ja sam tela
Što mi je rođenjem dato!
Zato neću da ga prodam
Ni za bundu, ni za zlato!
Ako želim biti prva
žena na mesecu -
Ne želim izgovor da slušam!
Pustite me da pokušam!
Ako želim majka biti,
Podržite moju decu!
Ako neću da budem majka,
Da se na me diže hajka -
Ne pristajem!
Za komentar na fejsbuku
Ja ne hajem,
Moja volja da li život dajem
Il’ ne dajem!
Hoću dobro da promislim i odlučim,
A ne da se posle kajem!
Neću krv na usni od šamara
I modrica da mi šara
Nežno lice,
Uz ćutanje porodice,
Niti da se lažno smešim
Sa šarene naslovnice!
Izvinite, sviju vera sveštenici,
Neću život isposnički, ni patnički
U svom domu, ko iza nevidljive žice!
Neću da me cene po suknjici,
Neću zvižduk na ulici!
Kazna neka čeka profu
Što ka meni ruku pruža.
Neću zaštitnika - gospodara,
Samo druga kao muža!
Samo neka neko proba
Da mu budem rob il’ roba!
Fućkam ja na glupe „žvake“:
Ne pripada devojkama
To što važi za dečake!
Jer ja mogu što i muški
I još nešto malo više!
Ko ne može da zapamti,
Nek’ zapiše!
Devojčica ja sam ovog veka,
Tražim pravdu,
Iste mere i za ženu i čoveka!
Neću da me guta noć!
Uzimam moć!
Uzimam moć!
Ne poštuješ ženu –
Pljunuo si na svoju majku
I majku svoje majke
I uvredio Bogomajku...
Ne poštuješ ženu-
Opsovao si sve heroje i
Sve velike ljude sveta
Koje su rodile i odgajile žene...
Ne poštuješ ženu –
Udario si šamar svojoj kćeri
I kćeri svoje kćeri...
Ne poštuješ ženu –
Usprotivio si se
I svom opstanku
Suštini života i
Budućnosti čovečanstva...
Mukarci su ratovali za svoje careve
Vitlajuči oštrim mačem
Žene su rađale i ratare i careve
I bdele nad njihovim plačem
Žene su odeću tkale i hranile
I velmože i nejake
I često se pred crkvama branile
Da su veštice – zlo za junake
Muškarci su zemlje osvajali tuđe
Ubijajući postajali ličnosti slavne
Žene su trpele da budu imovina i oruđe
Podučavane da nikad ne budu glavne
Najzad su shvatile da su dosta služile
Zahtevaju za sebe pola doma, pola neba i pola sveta
Jer su dovoljno čovečanstvo zadužile
Jednakost je uslov da mir procveta.
Nisu protiv žene
Samo uvrede i šamari
Nasilje su i ružni komentari
Na fb i u novinama
Sa ekrana i političkih govornica
Nasilje je kad nas upisujete
Na „ženska“ usmerenja
Zbog svojih zaostalih uverenja
Kad nam propisujete dužinu suknje
Boju noktiju i dubinu misli
Kad pitate:
Jesmo li udate?
Hoćemo li rađati?
Zašto još nismo rodile?
Nije nasilje samo u pesnici
Mi nećemo
Da naša deca budu vaši vojnici
Mi ćemo roditi kad mi hoćemo
Ne za zemlju
Ni za gubilišta
Nasilje je kad nema para
Za mleko i krevetac
Za operaciju
Za škole i igrališta
Kad udaljenim selima
Ne date ništa
Ni put do doktora
Ni obdaništa
Kad majka bolesnog deteta
Ne dobije slobodan dan
Nasilje je ne dozvoliti ženi
Da sledi svoj san
Govoriti da joj je mesto
U kihinji uz varjaču
Uz kolevku i u njivi
Žena neće više
Da u ćutanju i trpljenju živi
Nasilje je siromaštvo
Koje joj dodeljujete
Nasilje je što očekujete
Da posle teškog rada
Bude doterana lepa i mlada
Nasilje je svaka obnažena slika
Uz koju se prodaje
Piće
Grickalica
Automobil
Udobna stolica
Nasilje je naslovnica
Koju gleda devojčica
Kojom kažete:
Ovakva moraju da budu vaša lica
Ovakvo poprsje
Ovakva kolena
Il’ nećeš biti prava žena
Nasilje su sva
Nepoštovanja
Neispunjena obećanja
Nepoverenja
Prema ženi
Samo zato što je žena
SVAKI ŽIVOT NA SREĆU IMA PRAVO 2020.god
KRATKA ISTORIJA ŽENSKOG RODA 2018.god
NAUČI SVOJE KĆERI 2017.god
PUSTI PESMU DA LETI 2015.god
Izadji iz moje pesme!
Iznesi iz crne slutnje,
I grube reči ponesi!
Na duši tvojoj ta tama
Zaklanja svetlost mi dana
Pokriva sunčani zrak.
Život je ono što se desi
Iz misli kad nestane tama
Kad radost pobedi strah.
Izadji iz moga stiha!
Tu si nevažni gost...
U njemu smeha plima
U njemu je plamen živ
Neću da posivi mi rima
K'o što je tvoj život siv.
I pusti je da leti.
Da sve što je bilo ružno zaboravi
I nikad se tebe ne seti...
Nema komentara:
Objavi komentar