Glorija Wolf

RAKIJA

Nedelja...juli...2013

Sunce je milovalo jutro toplim zracima

Jovan je rekao Vuki da ide sa kolegama iz firme na druženje, i da će se kod jednog od njih kuvati gulaš. To je bilo prvi put da je on izrazio želju da ide sa prijateljima na druženje. Vuka je zbog toga bila presrećna, jer je najzad i on imao želju da negde ode i provede ceo dan van kuće.

Odvezla ga je u grad, vratila se kući i počela je pripremu nedeljnog ručka. Ćerka Dijana ( iz prvog braka ) otišla je tog vikenda kod svog oca, bake i deke, a Vuka je ostala sa sinom Milanom. Ručak je prošao u njihovom čavrljanju. Milan joj je rekao da će otići kod druga iz razreda da se kupaju u Markovom novom velikom bazenu. Oni nisu imali bazen, a to je bila dobra prilika da se brčka bezbedno jer je bio neplivač. Iako je imao trinaest godina, u duši je bio pravo dete. Činilo joj se da sve poskakuje od sreće kada ga je ispratila na kapiju. Gledala je niz ulicu kako odlazi pevajući neku pesmu i maše rukama u ritmu pesme koju peva. Razmišlja Vuka da i ona to popodne malo sebi ulepša i da ode kod prijateljice u grad.

- Jovane, kada dolaziš? Želim i ja da odem negde, odavno nisam bila kod Tanje da se ispričamo.

Veza se prekine.

- Jovane, kada ćeš doći, Milan je otišao kod Marka, ja bih...

Veza joj je opet bila prekinuta. Ponovo je pozvala, ali Jovan joj nije reč rekao. U pozadini se čuo muški smeh i Jovanove glasne psovke.

Poslala mu je sms

" Otisla sam kod Tanje u grad, zovi me da dođem po tebe kada odlučiš da ideš kući".

Nije dobila odgovor.

Otišla je kod Tanje i pričale su dobrih dva sata sve ono što nisu jedna drugoj rekle za četiri meseca koliko se nisu videle. Čule su se "na žicu", tj. na fiksni telefon, ali nije to onaj osećaj kada se sa nekim gledaš u oči.

- Dolazi po mene tamo gde si me odvezla, začuo se Jovanov pijan ljutit glas.

- Izvini Tanja, moram po Jovana, hoće da ide kući. Čujem po glasu da je pijan. Nadam se da neće biti danas grub prema meni.

Odlazi Vuka, a oseća kako joj duša drhti. Jovan kada više popije, zna da bude jako nasilan.

Posle kaže da je bio pijan i da ga je Vuka isprovocirala još pre, pa ju je sada o jednom trošku " naučio pameti ". Bilo je i pre iznenadnih udaraca kojima je znao da je "počasti" opravdavajući sebe da je to zaslužila. Da je ne bi više kažnjavao za ono što je on mislio da nije onako kako je on rekao ili hteo, Vuka je pazila na svoje ponašanje da ne učini nešto što se njemu ne sviđa. Osećala se ponizno, kao da je građanin trećeg reda, neko ko je po vrednosti nekoliko stepenika ispod njega. Razlog takvog osećaja je bio taj, jer ona nije radila, a Jovan je znao da joj to "natrlja na nos". Ako je i bilo neke svađe, dešavala se tada, u trenu,bila deca tu ili ne, jer nije želela od njih da krije pravu istinu. Više nije lagala da se udarila po mraku na ragasto od vrata. Znala su deca kako su nastale njene modrice. Svađe su postajale sve učestalije, a nekada je Jovan znao da za razlog svađe bude neobrisana prašina tog dana ili neprohlađen ručak ( pa nije odmah moga da započne da jede ), a ako je svinjama dala malo više hrane ( za fanglu ) pa je ostalo nepojedeno u valovu, za to je tek bila nazivana nesposobnom ženom koja ni svinje ne zna da nahrani. Nalazio je trun na tepihu i to je bio razlog grubih reči i svađe.

Sve je ta poniženja Vuka trpela. I to ne zbog dece kako bi neko pomislio. Volela ga je toliko da je njega stavljala po vrednosti ispred sebe. Volela ga je više od svog života iako je možda samo u intimnim trenucima želela da veruje da je on ipak voli. Ali eto, rakija je za sve kriva, ne bi on, govorila je sebi Vuka u samoći. Pravdala je sebi svaku njegovu grubost, prihvatajući sopstvenu krivicu, jer je tako Jovan njoj sve prikazao da nije on kriv što tako reaguje, to je sve njena krivica. Mislila je, proći će ga, rekao je da je neće više tući od onda...a bilo je...

Tog julskog dana niko se nije nadao da će se tako kobno kockice posložiti.

Jovan je bio toliko pijan da nije mogao da hoda. Gledao je u nju kao vuk u košutu koju želi od mržnje da raskida. Imao je taj neki čudan pogled kada je pijan. Vuka je oborene glave mu pomogla da uđe u kola. Čim je seo, počeo je da joj govori ružne reči praćene mlataranjem ruku. Vuka je ćutala. Stisla je šakama volan, plašeći se da ga Jovan u nekom trenutku ne povuče i da time izazove sudar sa vozilima koja su im išla u susret. Još stotinu metara do kuće. Otvorila je prozor. Bilo joj je muka od pomešanog mirisa alkohola i cigareta. Dobro je, stigli su kući. Svo vreme je ćutala ne želeći da mu da povod da započne svađu. Pomogla mu je da izađe iz kola. Milan je došao pre njih kući i video ih je kroz prozor od svoje sobe. Izašao je i pomogao majci da uvede pijanog oca. Videla je Vuka da dete drhti. Znao je Milan šta može da se desi kada je otac pijan.

- Sve je u redu, nismo se sine svađali. Idi ti u svoju sobu, Jovan traži kafu da mu skuvam. Sad će on sigurno leći. To bi bilo najbolje za sve.

Odlazi Milan uveren da će otac leći da spava kao i pre što je otišao da legne kada se napije.

- Kurvo jedna, ti ćeš mene sa zoveš i proveravaš. Zabole me gde ćeš ti ići. Idi u tri pičke materine, ma idi iz moje kuće, ne mogu da te gledam.

Vuka je ćuteći mu prinela šoljicu kafe. Nije mu jednu reč rekla od kada je ušao u kola. Ćutala je, ne želeći svađu. Priželjkivala je da on ode da legne i da prespava pijanstvo.

Kao da ga je to ljutilo što ona neće da mu kaže ni jednu reč prekora, što neće da se svađa sa njim, lice mu je postajalo sve crvenije. Ušla je u Milanovu sobu i videla da on ima slušalice na ušima i da igra igrice. Dobro je, bar je on bezbrižan i ne strahuje od mogućeg očevog ponašanja. Uspela je da prikrije strah pred detetom.

Jovan je sedeo na krevetu, a ona je tako želela da ga san savlada.

- Idem da raširem veš, trudeći se da ne primeti strah u njenom glasu rekla je Vuka. Okrenula se i krenula prema vratima.

Nekom nadprirodnom brzinom, Jovan se stvorio iza nje. Gurao ju je prema ćošku koji su pravili u hodniku staklena vrata i zid.

- Kurvo, gde si bila kada ja nisam bio kod kuće? Nisam ti dozvolio nigde da odeš.

Nije stigla ni da progovori, osetila je snažan udarac preko lica i sopstvenu krv kako joj se sliva niz usne. Usledili su i drugi, treći udarci. Instinktivno je prekrila rukama lice, a onda su usledili udarci po glavi. Pokušala je da se brani, ali je faktor iznenađenja blokirao njene pokrete i snagu. Udarci po glavi su prestali i kada je pomislila da će uspeti da pobegne, Jovan ju je nekoliko puta snažno udario u stomak. Osetila je da se topla tečnost sliva niz njene butine. Od siline udaraca je prokrvarila. Gurala ga je od sebe poslednjim atomima snage, ali joj je on kolenom pritisnuo bolan stomak i počeo sa životinjskim pogledom da je davi.

- Kurvo, gde si bila, priznaj. Zadaviću te, nećeš me varati.

Vuka više nije imala snage da se brani. Celo telo ju je bolelo. Vrištala je koliko je glasnije mogla. Posle je glas utihnuo, počela je da gubi dah. Dotrčala je komšinica i pokušala onako krhka da skloni Jovanove ruke sa Vukinog vrata. U tom trenutku, kao da je nešto osetio, Milan je izašao iz sobe i video sliku. Pijani otac je davio njegovu majku, njoj je bio krvav trag na usnama. Posle je video da je i krv niz njene butine nakapljala na pločice u hodniku. Svom svojom snagom je ocu olabavio stisak ruke. Vuka se niz zid spustila na pločice dok je dolazila do daha. Sedela je u sopstvenoj krvi.

Sin i komšinica su je vukli kao džak jer nije mogla od šoka da stoji na nogama. Govor i motorika su odkazali. Samo je očima micala. Bila je kao oduzeta.

- Dokle mama, dokle mama da te tuče? To nije čovek, to je, nemam reči za njega, ostavi ga mama, ja te želim živu. Ovo mu nikada neću oprostiti. Nikada!!!

Milan je plakao i grlio Vuku. U detinjem glasu se osetila sva njena bol, kao da je on dobio te udarce.

- Samo da nisam imao slušalice, samo da nisam zatvorio vrata, odbranio bih te ja mama.

Od tog dana, nikada više nije vrata od sobe zatvorio kada je Jovan bio kod kuće. Ako bi čuo oca da viče na majku, odlazio je u dnevnu sobu. Kao da je svojim prisustvom hteo da je zaštiti. Posledica svih tih svađa ostavile su na njemu trag. Ruke su mu drhtale, imao je strah u očima za majčin život. Nije više bio veseo. Svoju komunikaciju sa ocem je sveo na minimum. Slike svega što je video imao je dugo u košmarnim snovima.

Kao da se ništa nije desilo, prolazeći pored dnevne sobe i ne pogledavši prema Vuki i sinu, Jovan je otišao u spavaću sobu. Legao je u bračni krevet u odelu na kojem je bilo tragova krvi koji su ostali kada je Vuka pokušala da se odbrani od njega. Negde oko dvadeset časova se Jovan probudio, otuširao, obukao drugu garderobu i otišao autobusom na posao. Radio je treću smenu tako polupijan.

Sutra pre podne je Dijana odvezla majku u Urgentni. Vuka je celu noć krvarila, ali nije htela da zove Hitnu pomoć. Plašila se da je ne odvoje od Milana. Razne slike su joj bile u glavi. Tek posle nekoliko godina, pokajala se što je sve prećutala i što je počinioc ostao nekažnjen.

Primili su je odmah na odelenje. Nakon pregleda, došle su dve žene u uniformi policije

- Gospođo, po službenoj dužnosti smo obavešteni da imate modrice po telu i sumnja se na nasilje u porodici. Da li možete da nam objasnite poreklo tih modrica i otisaka prstiju na Vašem vratu.

- Nije bilo nasilja u porodici, nemam ništa da izjavim za zapisnik. Pala sam.

Ona druga žena u uniformi je tužno pogledala prema Vuki

- Nemojte da Vas je stid za nešto što Vam je nasilnik učinio, ko god da je to.

- Izvinite, želim da spavam.

Vuka je drhtavim glasom dala do znanja da je završila razgovor sa njima. Za tih sedam dana koliko je bila u bolnici, još jednom su došli dva policajca i postavili isto pitanje. Dobili su odgovor za koji su znali da je laž. Modrice su postajale žuto-zelenkaste i još uvek vidljive.

Vuka se plašila da prijavi Jovana. Sigurno bi bio priveden i određen bi mu bio vremenski period kao kazna za nasilje u porodici. Plašila se njegovog gneva kada bude došao kući. Zato je sve prećutala.

Ćerka i sin su došli po nju da je odvezu kući. Jovan je nije ni pogledao kada je ušla u kuću. Nije sa njom još naredna dva meseca reč progovorio. Kada je on smatrao da je vreme da se kaže nešto o onome što se desilo, ubedio je Vuku da je ona kriva što je on nju istukao. Zvala ga je nekoliko puta, nije znao na nov telefon touch da se javi, drugovi su mu se smejali, sve mu se skupilo i ona je sama kriva za dobijene batine.

- Izvini Jovane, da ja sam kriva. Neću više to činiti.

Vuka se izvinila za dobijene batine. Da, Jovan je rekao da je ona kriva. U sebi je govorila da je kriva što je taj dan ostala živa. Trebala je da mu dozvoli da je usmrti i svu tu višegodišnju agoniju braka završi.

Prihvatio je Jovan njeno izvinjenje kao potvrdu da je za sve Vuka kriva. On nije ni smatrao da treba da joj se izvini i da prizna svoju krivicu.

Prošlo je još mesec dana kada je počeo sa njom da komunicira.

Život se nastavio kao da se ništa nije desilo.

Jovan je i dalje pio svoju "mericu". Balon od pet litara rakije mu je Vuka morala kupiti svaki mesec. Zaduživala se kod komšije koji je prodavao rakiju od plate do plate, ali za rakiju se moralo imati novca.

Svi meštani u selu su znali šta se u njihov kući desilo. Videlo se u njihovim očima i sažaljenje i osuda. Vrisnula bi Vuka iz pogleda da niko ne zna koliko je njena duša bolna dok hoda putem u pocepanim cipelama uskom stazom života. Samo ona zna koliko je peče svaki njen korak. Samo ona zna...

Vuka je umrla 20.04.2019. Nikada Jovanu nije zaboravila taj dan. Nikada!!!

Dok je umirala, izgovorila je reči

" Ja ti praštam sve jer sam te volela, Bog neka je pravedan".

Laka joj zemlja. Želela je da zapišem neke delove njenog života da se ne zaborave. Ja sam to i učinila. Njena deca su kod tetke koja brine o njima. Vukinim mukama je kraj.

Na Veliki petak po gregorijanskom kalendaru je Juda prebrojavao srebrnjake. Izdao je veru,ljubav i nadu...

Trgovac dušom...

Danas joj je sedmodnevni pomen.

Danas je Vaskrs po julijanskom kalendaru.

Laka joj zemlja...

Više je ni telo ni duša ne boli.

Mir....

(Ne postoji sličnost sa imenima, mestom i događajem.)

NEKA REČ O NASILJU NAD MUŠKARCIMA ( ŽENAMA)       2018.god

Dok urlaš na svoju ženu iz samo tebi znanog razloga, znaj da bi joj neki muškarac čitao Jasenjina, dok ispija poluslatko crno vino, gledala bi ga zavodljivo preko ruba čaše.

Dok ti trošiš novac u kladionici za još jednu turu piva, znaj da bi neki muškarac otišao sa njom na večeru i kupio joj od prodavačice cveća najlepšu ružu.

Dok ti besno gledaš u njen garderobni orman, brojeći koliko haljina ima, neki bi muškarac uživao da joj pokloni haljinu koja joj kao za nju šivena prijanja uz telo.

Dok ti polupijan teturaš do kreveta, znaj da postoji muškarac koji bi celu noć vodio ljubav sa njom, jer svakim njenim drhtajem, njegovo samopouzdanje postaje veće.

Posle reci da postoji nasilje nad muškarcima, ma nećeš ti znati šta si imao u kući, dok tu tvoju ženu koju ne poštuješ, neko će na svojim dlanovima kao kap vode da drži.

ŠTA ZNAČI DOBRA ŽENA    2016.god

Za današnjeg muža Balkanca, dobra žena je ona koja ima cibzar na ustima i prazninu u glavi bez mozga, pa će da prećuti sve ono što bi htela reći, i pri tome u glavi ima osim poželjne praznine u glavi i prazninu u očima pa da vidi sve onako kako joj muž Balkanac kroz njegove vizije dozvoli da ona gleda.

Dobra žena je ona žena koja nosi krov na leđima i stoji u temelju kuće, rađa, podiže decu, rođenu ne kada je ona htela, već kada je njen muž Balkanac osetio potrebu sa bi tog dana moglo biti neke noćne gimnastike. Pri tome, ona potiskuje svoja osećanja i želje, jer reći da je nezadovoljna u krevetu, nebi smela ni da pomisli u najsmelijem snu.

Dobra žena je ona žena koja ustaje pre svitanja, da naloži vatru u peći, ispeče tople kvašenice, skuva kafu i probudi muža Balkanca sa mirisom kafe i poželi mu dobro jutro. Pri tome, on je isprati rečima da ide ona da spava, jer ustala je u 03.15, da bi on mogao nekoj drugoj ženi da pošalje u 04.05 sms za dobro jutro.

Dobra žena je ona žena koja radi sve poslove na njivi, ne zato što voli seoski život, već zato što ne želi da joj muž Balkanac prebacuje dok jede toplu supu kako je on hlebom rani, i kako on rinta za sve u kući.

Dobra žena je ona žena, koja je životinjaka babica, pa porađa sve što je u oboru. Iako je bila betonska princeza, diplomirala je seoski život za potrebe muža Balkanca, da joj ne kaže kako je ona nesposobna, i zar je problem da sedi satima u oboru dok se krmača prasi.

Dobra žena je ona žena koja od ničega napravi ručak, zna da žonglira i rasteže platu od desetog do desetog, pri tome kupuje mužu Balkancu rakiju, pivo, cigarete, a sebi ako baš pretekne neki sladoled.

Dobra žena je ona žena koja nema svoj život, jer je tu stranicu svojevoljno pokidala  kada je rekla ono DA, i ceo svoj život od tog dana posvećuje mužu Balkancu, pa onako da živi kako njemu odgovara. Pri tome je zapostavila sva druženja sa prijateljicama, jer gubljenje je vremena biti sa bilo kime, osim sa članovima porodice.

Dobra žena je ona žena koja je izgubila kalendar, jer muž Balkanac smatra da je nepotrebno ići u korak sa drugim muževima, i pri tome obradovati ženu sa malim znakom pažnje za njen rođendan, a o godišnjici braka, 8.martu,Božiću,Uskrsu,ma to je samo trošenje para. A ona primitivka, krapinska žena, nada se svakog tog nekog važnog datuma, da će joj muž Balkanac pokloniti makar onaj kamen što ga je šutnuo na ulici.

Dobra žena je ona žena...

Dobar muškarac je onaj muškarac...

Da mi oproste svi oni muževi, koji nisu kao dobri muž Balkanac.

Muž Balkanac je onaj koji lupi šakom o sto i kaže : " Moja kuća, moja kola, mogu da radim šta hoću"  njegova reč je zadnja, on je Bog i batima u kući, jer on donosi novac u kuću, on je odgovoran za sve, on ima svoje poroke,( pa on i zarađuje valjda ima pravo) , on ne smatra da je njegova žena zaslužila ni taj kamičak sa ulice,( jer nismo deca pa da kupujemo na današnju nemaštinu poklone), on je taj koji uzima ženu da zadovolji sebe kada on hoće, a ne kada ona želi,( pa valjda je on muško) , on je taj koji može da nađe sebi prijateljicu sa kojom će da uživa u njenom smehu dok ga gleda tim njenim plavim očima, on može...

Samo je promašio vek taj muž Balkanac, i zaboravio je da tiha voda breg roni u ovom veku u kojem sada živimo...

A on pri tome sebi daje za pravo da kao pravi Balkanac, prekrši sva balkanska pravila...

U GALOPU ODE KONJ              2015.god

Kako si samo lepo pričao,
kako si me mazio i pazio,
kako smo divne snove snili,
kako si me u svemu razočarao.
Rakija i ja smo ženskog roda,
obe sa tobom ne možemo,
jedna će morati otići za svagda.
Ona druga sa tobom nek vlada,
odluči odmah, sada.
I jedna i druga ti telo greju,
jednu imaš tajno da niko ne zna,
a s drugom se svađaš zbog one prve,
sve češće sa njom pijan uživaš.
Rakija ti snagu daje,
toliko pričljiv tad postaneš,
šakom o sto ili po obrazu,
tebe ne boli suza u mom oku.
A onda sutra dan kad osvane,
zapitaš se šta mi se desilo,
da li sam pala niz stepenište,
da me neko nije udario.
Da li se lud praviš ,
zar je moguće da se ničeg ne sećaš,
a tragovi modrica po mom telu,
govore više, kada bi ti hteo da slušaš.
I ode konj u galopu kraj prozora mog,
čekaću brzi voz iz kosmosa,
da bi se tvojih udaraca spasila,
i živela kao srećna žena.