Bila sam...
robinja njegove surovosti,
sluškinja ponizna
što tapka u mestu
i trpi
noseći križ nedodeljen
u životnoj misiji
od strane onog,
k'o vidi sve
k'o sudiće jednom,
na strašnom sudu
posle kojeg ostajemo u beskraju.
Bila sam...
nirvana...kurtizana
pljuvana,
ponižena,
slomljena
sa iskrivljenim osmehom
sa dve zvezde najjačeg sjaja
vodilje
svetle...
moje...
rođene...
voljene...
Zbog njih je sve imalo smisla
i udar gromova što guši krik
i vapaj uplašene žene
usamljene...
Bila sam...
Sada drugačija...
Srećna jer, večno sunce sja,
što moje zvezde zajedno stoje
a uz njih treća
malena...
Koja je od njih sjajnija?
Sve sjaje snažno
svetle mi put
a, srca skut otvoren...važan...
Sada koračam na oblaku snova
puna je duša moja i čista...
U njoj proleće listom lista
zeleni života moga svod
sigurno plovi moj mali brod
ka luci gde satkana je sreća sva...
promena....
promena...
ŽENA
Nekome čežnja
nekome tajna
dubina duše,
najlepši san.
Nekom balada
ispevana
tamnilom noći
kad usni dan...
ona što uvek
tajnu zna
ljubav za ljubav
iz srca da...
Oseća lepet,
leptira let,
svojom lepotom osvaja svet.
Nekome čežnja
nekome tajna
inspiracija,
opsena...
njeno ime je...žena...
Nema komentara:
Objavi komentar