Vesna Ristović

VIŠE NE RAĐA                       2023.god

Zaludna.Čudna
nikad dovoljno budna
umesto bisera
ljušture šuplje
školjke oko vrata
ušne i bušne
niže na slamku
slanom uranku.
Plima se prostre
pesak se ospe
zalazak stiže
suton sve bliže

DAN OD KAD SE ZOVEM ČEKANJE
(2.11.2022.)

Moje je ime od
razapetosti
između kaldrme
i neba.
Želje u brdima
tvojim
srce suncem
zalepljeno
dobrotom
zaslepljeno.

Ptice pevačice
krilima čekanje
pokrivaju
u rumenim
ružičnjacima
usnulog snivaju.

PESMA                              2022.god

Onda, kada se rodiš
i staneš na ovo tlo
moraš da budeš hrabra
i izdržiš svako zlo.

Ti moraš da si i čovek i žena,
svako breme moraš da nosiš,
moraš da budeš i žena i stena
i ponosno svemu da prkosiš!

Čim se rodiš, i hodiš i brodiš,
i nosiš i prkosiš,
i moliš i voliš i svemu,
svemu - moraš da odoliš!

MAJČINA DUŠICA              2021.god

Kada su mi zamirisale ruke,
na majčinu dušicu,
kroz zeleni, prozorski ram
pojavio se cvet jorgovana,
meko, težinjavo krilo moje bake,
ruke tvrde, na radu lake,
slika usnulih, davnih dana.

Nema suza,
mora da si od kamena tvrđa,
da te ne jede ni jedna rđa,
mora da budeš i gorda
i grđa.
A rodili me
da budem muško,
ipak, žensko ra rodim,
da čuvam, branim, zaradim,
hranim,
da se kroz život sama vodim.
I sada, kad bih suze
da nađem,
u kom skrovitku svoje duše,
kopam, čeprkam, k'o sunce zađem -
da me dignu il' zauvek sruše.

I SIGURNE  I  SLOBODNE    2018.god

Pusti je, neka plače,

možda joj tako bolje,

te njene suze zrače,

radi to snažne volje.

Pitaj šta je boli,

zašto okrećeš glavu?

Možda nešto voli

i traži ljubav pravu.

Čudiš se zašto peva,

zašto joj lice zrači,

kroz pesme snove sneva

i to joj mnogo znači.

A to što se buni

prosto se užasava.

Misliš da misli kruni

onda i kada spava.

Sloboda – stvar je vilje

pokreće točak sreće.

Svi bismo živeli bolje,

taj točak žena pokreće.

ЈА SAM TI    2017. god

               

Na ramenu nosim kuću

u rukama dete svoje.

Hodam bosa po bespuću,

prognana iz zemlje svoje.           

Kroz vrleti, šume, brda,

samo snove svoje nosim.

Idem putem srca tvrda,

al' nedaći još prkosim.

Imam prava na slobodu,

i da plešem i da dišem.

Želim radost ženskom rodu,

i na vetru da se njišem!

Kroz san ruke raširene

još ljubavi negde ima.

Drage žene, otvorene,

snagu daju nama svima!

ZA SVE (HRABRE) ŽENE     -2016.god

Čuvam svoju hrabrost,

Svoj ponos, svoju čar.

Osnažena, jaka

ponosna i hrabra

čuvam sve to

kao poseban dar.

Imam prava da voli

imam prava da kažem.

Hoću da budem šta  hoću

ni sebe ni druge da lažem.

Protiv nasilja svakog

podižem glas  svoj.

Hoću da živim slobodno!

Moj život je samo moj!

ŽENA     -2015.god

Iz seoske zabiti
Pritisnute mokrom planinom
Presvučene razvučenom ovčjom kožom
Umorna stopala
Spustaše se u poludelu reku.
Tu pored Morave
Sazrevaše dve zelene jabuke,
Nadkrivene tuđom strehom
Pod kojom ne beše lasta.
Ugriz beše kiseo
Od nedozrelosti, a zakišeljeni osmeh
Ureza se zauvek na ženinom licu.